Kada se postavi pitanje, to sve menja 1

Sada, kad je pred javnošću knjiga Razgovori nad Panonskim morem (Kulturni centar Vojvodine Miloš Crnjanski, 2020), u kojoj je sakupljeno 15 razgovora sa novosadskim umetnicima – izvorno objavljenih od 2009. do 2019. u časopisu za savremenu kulturu Vojvodine Nova misao, sasvim je izvesno da je ovaj jedinstveni časopis od svog postojanja do danas imao jasno profilisanu misiju isticanja jedne moguće kulturne panorame.

„Svrha ovog izbora je da proizvede ili da začne jedan pogled u horizont stvaralaštva koja su na ovim prostorima, ne nužno provincijalnim, nastajala u vremenu za koje bi mogli misliti da nije najbolje za stvaranje. Uređujući časopis iz kog potiču ovi tekstovi, uvek sam mislio da postoji način da se prevaziđe i preokrene ono što nam se čini neminovno, neizbežno i sudbinsko. Paradoks prethodne izjave možda mogu da razreše tekstovi koji slede, intervjui sa novosadskim stvaraocima objavljeni u razdoblju od deset godina. Intervju, ta tuđica, može značiti međupogled. Kad se pogledamo jedino što možemo je da postavljamo pitanja. Pitanja mogu otvarati međuprostore – približavati nas ili udaljavati“, predstavio je knjigu u uvodniku Mirko Sebić, glavni i odgovorni urednik Nove misli.

Knjiga Razgovori nad Panonskim morem naznačena je kao jedna moguća kulturna panorama koju je KCV Miloš Crnjanski objavio povodom deset godina od osnivanja časopisa Nova misao.

U izuzetno dizajniranoj i opremljenoj knjizi (dizajn korica Sanja Menićanin) nalazi se izbor intervjua objavljenih tokom jedne decenije sa novosadskim umetnicima: Katalin Ladik, Aleksandrom Vrebalov, Stevanom Kovačem Tikmajerom, Borisom Kovačem, Laslom Vegelom, Želimirom Žilnikom, Zoranom Janjetovim, Slobodanom Tišmom, Mirom Brtkom, Igorom Antićem, Ritom Kinkom, Jasnom Đuričić, Mirom Banjac, Milanom Stanojevim i Vladimirom Tasićem.

U osnovi svih ovih razgovora, koje su uradili stalni saradnici ovog časopisa, između ostalih, i Nataša Gvozdenović, Adrian Kranječević, Danijela Halda, Veljko Damjanović i Tijana Delić, jeste sama bit odgonetanja nastanka umetničkog dela, proces nastanka i suština umetnosti.

Tako Katalin Ladik u intervjuu Život u znaku krika kaže: „Poneki kritički trenutak u životu dovodi do toga da učaureni i okamenjeni krik u nama izbije iz utrobe poput vulkana, i osećamo kao da se sam pakao oslobodio u nama. Krik je purgatorij. Shvatila sam da je moje javno ekscentrično ponašanje bilo zapravo KRIK. Krik bunta, tražeja pomoći i panika. Taj krik se ispoljavao u formama fonične, vizuelne, gestuelne poezije, body arta i performansa. Otkad sam sve ovo shvatila, i kad se nagomila u meni osećaj i potreba da vrisnem, svesna sam da je to znak da sam još ŽIVA! I ne plašim se toga.“

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov objašnjava zašto je u oratorijumu Stanice upotrebila zvuk pisaće mašine koji doživljava „kao proces ozvučavanja misli i prenos informacija iz apstraktnog, misaonog sveta, u pojavni svet – tekst“.

Reditelj Želimir Žilnik konstatuje da je „dokumentarni film svedočanstvo koje se ređe prepravlja i reinterpretira po volji vladajućih političkih naloga, nego što je to slučaj sa pisanjem istorije, sa novinarskim tekstovima, memoarima i mejnstrim medijima uopšte“.

Od kompozitora Stevana Kovača Tikmajera saznajemo zašto panonski vidik zvuči tajnovito i kroz razgovor sa njim polako otkrivamo zašto su 1980-e godine bile prelomne u novijoj muzičkoj istoriji Novog Sada i zašto je za njega improvizacija od esencijalnog značaja te je prethodila skoro svim njegovim kompozicijama.

Svetski poznat strip crtač Zoran Janjetov govori, između ostalog, o Francuskoj u kojoj kulturni poslenici i zvaničnici ne shvataju da je upravo strip najveći kulturni izvozni artikl koji imaju.

Laslo Vegelo, u intervjuu sa nazivom Budućnost mi je kompas, prošlost je moj bič, objašnjava zašto mu je prozni topos pre svega Novi Sad, zašto su mu dnevnik i autobiografija važni žanrovi, zašto misli da je fikcionalnost poražena jer „polako postaje simulacija, kavez subjekta“.

Jasna Đuričić govori o tome kako je gluma igra, jedan na jedan, i da je dovoljna jedna osoba u publici, ona jedna koja će razumeti, koju će umetnik dotaći.

Ono što se svakako nameće kao zaključak nakon čitanja ovih razgovora jeste da su pesnici uvek u pravu jer, kako je davno napisao Miroslav Mandić u svojoj trećoj knjizi Hodanja za poeziju: „Ta Panonija, ta ravnica u kojoj se smiriše svi uticaji“, zaista je tako…

Svi ti vekovima nataloženi uticaji različitih kultura, koji su se slegli po ravnici, plodno su tle za umetnike.

U Razgovorima nad Panonskim morem možete otkriti i zašto umetnici iz Novog Sada, bilo da stvaraju u Orleanu, Parizu, Njujorku, Rimu, Berlinu, Budimpešti… nose u sebi nevidljivi kod ove ravniceu kojoj su se smirili svi uticaji, a umetnost nastala iz tog koda dotaknula mnoge u celom svetu.

Kako svako postavljeno pitanje menja sve, tako je isto časopis za savremenu kulturu Vojvodine Nova misao promenio kulturni prostor Vojvodine u ovom beskonačnom bivšem moru u kojem se, kao uostalom i svugde, davi periodika časopisa iz kulture, a bez njih nema opipavanja pulsa svake kulture, pa i ove naše, panonske.

Razgovor sa Mirom Brtkom iz 2012.

U knjizi Razgovori nad Panonskim morem nalazi se i intervju sa rediteljkom, vajarkom, slikarkom i modnom kreatorkom Mirom Brtkom (1930-2014) iz vremena kad je ona osnovala Fondaciju Brtka-Kresoja. Kroz intervju, naslovljen DNK kao horizont vojvođanske ravnice, osvetljava se jedna jedinstvena karijera u kojoj je ova umetnica snimala filmove sa Rožeom Vadimom, Antonionijem, a na snimanju filma Sutjeska upoznala jednog od najtalentovanijih naših reditelja Dragana Kresoju, s kojim je bila u braku sve do tragedije 1996, kad se u Beogradu, nad Dunavom srušio helikopter u kojem su poginuli i njen muž i njihov sin. O njenoj umetnosti ovih dana najbolje svedoči velika retrospektivna izložba Refleksije Mire Brtke, u Muzeju grada Beograda, koja otkriva svu raznolikost žanrova u kojima je stvarala ova umetnica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.