Kako je nastao i šta znači izraz „Preći Rubikon“?

Izraz preći Rubikon koristi se kada neko donese nepovratnu odluku – onu posle koje više nema povratka. U srpskom jeziku ova fraza se najčešće upotrebljava u kontekstu političkih, poslovnih ili ličnih prekretnica, ali njeno poreklo vodi u duboku prošlost, u samu srž rimskog sveta i političke moći.

„Rubikon“ je zapravo bila mala reka u severnoj Italiji, koja je u doba Rimske republike predstavljala granicu između Cisalpinske Galije i Italije, teritorije pod neposrednom kontrolom rimskog Senata. Zakonom je bilo zabranjeno vojskovođama da sa svojim trupama prelaze tu reku – to se smatralo činom pobune.

U januaru 49. godine pre nove ere, rimski vojskovođa Gaj Julije Cezar, nezadovoljan postupcima Senata koji mu je zapretio gubitkom političkog uticaja i eventualnim suđenjem, odlučuje da povede svoju vojsku ka Rimu. Kada je prešao Rubikon, izgovorio je čuvenu rečenicu: Alea iacta est – „Kocka je bačena“.

Taj trenutak postao je simbol tačke bez povratka. Cezar je tim činom faktički započeo građanski rat koji će okončati Rimski republiku i otvoriti put uspostavljanju carstva.

Danas, kada kažemo da je neko „prešao Rubikon“, podrazumevamo da je učinio odlučan korak iz kojeg više ne može da se izvuče bez posledica. Bilo da je reč o raskidu, otkazu, političkom zaokretu ili istorijskoj pobuni – ova fraza nosi u sebi težinu odluke koja menja tok budućnosti.

U vremenu kada se često kalkuliše i taktizira, „preći Rubikon“ ostaje izraz za retke trenutke odlučnosti – one kada se stane iza sopstvene odluke, uprkos svemu.