Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"U “današnjem” broju Vremena iz 1938. godine saznajemo da je Mađarska spremna na kompromis sa Čehoslovačkom, da je premijerno izložena jedna „neobična“ slika slavnog umetnika, ali i kako je mladi glumac na originalan način stekao angažman i omogućio hapšenje ubice.
Porotni sud u Teksasu osudio je na doživotnu robiju Džona Falersa, zahvaljujući originalnoj ideji jednog mladog glumca koji je hteo da postane holivudska zvezda, prenosi list “Vreme”.
U novembru “prošle godine” Džon Falers je opljačkao, a potom ubio vlasnicu jedne radnje. Svedoci, koji su dali detaljan opis ubice, prepoznali su Falersa u policijskim arhivima i “od tada” je za njim izdata poternica. Međutim, slučaj je razrešen tek kada je u jednom gradu u Teksasu prikazan film koji je doživeo vanredan uspeh. Radnja filma je bila identična zločinu koji je izvršio Falers, a glavni junak je izgledao isto kao on.
Ispostavilo se da je izvesni Henri Holding besplatno ponudio libreto za film pod uslovom da on igra glavnu ulogu. Kako je film doživeo veliki uspeh, Holding je dobio mnogobrojne pozive da se pridruži holivudskoj sceni. U isti mah, podigla se ponovo bura oko ovog nerazjašnjenog ubistva. Sam Džon Falers se zato odlučio da promeni svoj fizički izgled kod jednog hirurga „američkog podzemlja“. Međutim, hirurg je prepoznao ubicu i prijavio ga vlastima, nakon što je prvo naplatio operaciju Falersu.
Špansko-francuski slikar Pablo Pikaso izložio je “danas” u galeriji u Londonu, među svojim ostalim delima, veoma neobičan prikaz bombardovanja. Ova slika nosi naziv “Gernika”, a želi da prikaže strahote poznatog vazdušnog napada u Španskom građanskom ratu.
Sa naslovne strane „Vremena“ saznajemo da pregovori između Mađarske i Čehoslovačke uopšte nisu tako neizvesni kako se o tome pisalo prethodni dan. Dopisnik lista “Vreme” prenosi da je mađarska delegacija otvorenija za kompromis, nervoza je manja i na događaje se gleda mirnije.
Takođe, “danas” je godišnjica smrti kralja Aleksandra Karađorđevića “Ujedinitelja” i u Parizu će se održati pomen u njegovo ime pred spomenikom kralja Petra I i kralja Aleksandra Karađorđevića.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Nakon svakodnevnog izveštavanja o dešavanjima u Mandžuriji, list Pravda u broju od 12. oktobra 1938. godine donosi i jedan zanimljiv tekst o „zabludama“ o ovom zemlji.
Pravda piše da je, prema jednom mandžurskom predanju, Bog prilikom raspodele bogatstva zaboravio na Mandžuriju, a potom, primetivši da je ta zemlja ostala bez ičega, vratio se po džak i izručio u nju sve što je ostalo. Tako je Mandžurija dobila od svega po malo.
„Ako se prvi deo ove legende danas poriče, drugi je zasnovan na stvarnosti, jer Mandžurija ima medvede ledenih krajeva, a doskora je imala i tigrove tropskih predela. Zemljište proizvodi carealije, pirinač, lan, pamuk, kudelju, soju, dok se pod zemljom kriju bogata ležišta zlata, uglja, gvožđa, bakra, olova i drugih skupovenih metala“, piše ovaj list.
Sve ovo, piše Pravda, ne pruža verodostojnu sliku bogatstva Mandžurije, „zemlje u čije je osvajanje Japan uložio dotada nezabeležen trud“. Ono što je većini nepoznato jeste severni deo ove zemlje, gde se nalaze ruševine Džingiskanove prestonice.
U rubrici koja se zove „Zabavni deo“ nalazimo više jezive nego zabavne naslove, poput „Stolarski pomoćnik isekao na komade svoju taštu“, „Madžarski radnik odrubio glavu svojoj ženi što mu nije isplatila miraz“, ali pažnju nam svakako privlači tekst „Organizacija prosjaka koja zarađuje milione“.
Naime, ovoj neobičnoj organizaciji iz Londona, čiji su članovi bili slepi, hromi i „razna sumnjiva lica“, u trag je ušao Skotland Jard.
Bandom je upravljao šestočlani kolegijum, na čijem je čelu bio generalni direktor, koji je poznavao samo članove tog kolegijuma, dok sa niže rangiranim članovima organizacije nije imao kontakta. Prosjaci su zaradu predavali kolegijumu, a oni direktoru.
„Ovi prosjaci su imali mesečne plate, koje su bile mnogo veće nego plate visokih državnih funkcionera.“
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
