Kako je Vučić doveo u vezu izborne predmete, proteste u Srbiji i ubistvo Čarlija Kirka?

Vučić je u nedavnom intervjuu za TV Informer kazao da je „zastrašujuće ubistvo američkog patriote Čarlija Kirka zbog anarho liberalno levičarskog ludila koje je zaposelo sve univerzitete i fakultete širom sveta”.

„Dvadeset godina od lažnih reformi dobili smo to da imamo ideološke fakultete i univerzitete. To su sve, uglavnom, levičarsko, liberalno, anarhistički, i ne samo ovde, tako je i na Harvardu, Jejlu, na mnogim drugima”, rekao je Vučić.

On je izrazio nadu da će predsednik SAD Donald Tramp “uspeti da se izbori sa probisvetima koji su zaposeli fakultete i univerzitete širom sveta”, implicirajući da su pomenute ideologije infiltrirane kroz obrazovni sistem.

“To je menjano kao i kod nas kroz predmete od građanskog vaspitanja, jezik, mediji, kultura, pojedinac, grupa, društvo, bog će ga znati kako se zovu…”, naveo je Vučić.

Bivši ministar Srđan Verbić je u Vučićevoj izjavi uočio da je izmišljanje neprijatelja visokog obrazovanja (konkretno, liberalno levičarskih ekstremista) samo jedna epizoda ulagivanja Trampovoj administraciji.

Ali kakva je veza između izbornih programa koje je uveo bivši ministar Mladen Šarčević od školske 2018-19. godine u sklopu poslednjih promena u gimnazijskom obrazovanju sa aktuelnim protestima u Srbiji i poslednjim dešavanjima u Americi?

Šta je sporno u izbornim predmetima?

Profesor istorije Aleksandar Markov podseća na dominantnu tezu vlasti u Srbiji da ekstremni levičari, zajedno sa anarhistima ruše državu, što je, kaže, Trampov narativ u borbi protiv političkih neistomišljenika.

– Atentat na Kirka koji se desio u Americi, za koga verujem da više od 90 odsto ljudi u Srbiji nije ni znalo ko je, poslužio je kao povod da se povuku paralele sa studentskim protestima u Srbiji i da se studenti optuže za anarho-levičarske stavove, što zapravo predstavlja deo političke borbe i pokušaj da se diskredituju politički protivnici. Tome ide u prilog i činjenica da je u emisiji pušten snimak nekih američkih studenata koji slave ubistvo. Osim toga, neki mediji su prethodnih dana pisali i da je na metku kojim je ubijen Kirk bilo ugravirano „O bella ciao“, što je pesma italijanskih partizana, a što bi i pre istrage trebalo da potvrdi da iza atentata stoje levičari sa zapada koji su i u škole u Srbiji ubacili predmete koji neguju „netradicionalne“ vrednosti. To predstavlja apsurd, ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da su osim građanskog vaspitanja, svi ostali pomenuti predmeti u škole uvedeni u vreme aktuelne vlasti – ističe naš sagovornik.

On se ne slaže da predmeti poput građanskog vaspitanja i izbornih programa Jezik, mediji i kultura i Pojedinac grupa društvo imaju takav uticaj na mlade, da od njih stvaraju radikalne levičare i anarhiste.

– Kada bih bio grub, rekao bih da ovi predmeti najčešće nemaju nikakvog uticaja na mlade jer po pravilu mladi im i ne pridaju poseban značaj. Građansko vaspitanje je uvedeno kao kompromis kada je uvedena veronauka u škole i do danas nije dobilo svoj puni smisao. Najčešće se daje nastavnicima koji treba da dopune fond, a kako je ocenjivanje iz ovog predmeta opisno, učenici mu ne pridaju veliki značaj. Pomenuti izborni programi su uvedeni u gimnazije pre nekoliko godina, sa poslednjom reformom ministra Šarčevića sa idejom uvođenja projektne nastave. Istina, ova reforma je dosta kritikovana u prosvetnoj javnosti, ali ne zbog toga što su programi negovali nekakve levičarske ideje već što su dodatno oterećivali učenike – kaže Markov.

Sam Šarčević odbacivao je ovakve kritike, pojašnjavajući da cilj izbornih programa nije da se neko optereti već da se opredeli za ono što voli. Tvrdio je i da će ovi predmeti relaksirati đake.

Markov dodaje da dugo radi sa mladima i da je siguran da učenici, čak i u starijim razredima, ne znaju da naprave razliku u političkom smislu između levičarskih i desničarskih ideja, ali da su po opredeljenju i stavovima koje iznose mnogo bliži tradicionalnim nego levičarskim idejama.

Ksenija Nikić, iz Građanskih inicijativa, ocenjuje da je izjava predsednika Vučića izuzetno opasna i da je deo šire strategije koju vlast sprovodi od početka masovnih studentskih i građanskih protesta.

Smatra da je reč o pokušaju potpune političke kontrole nad obrazovanjem, koji se ogleda u represiji u prosveti kroz otpuštanja profesora i direktora, predlaganje štetnih zakona koji ugrožavaju rad univerziteta i škola, kao i privođenju studenata i učenika.

– Građansko vaspitanje i srodni predmeti spadaju među retke u kojima nastavnici i dalje imaju slobodu da osmišljavaju časove, otvaraju društveno važne teme poput aktivizma i građanske participacije i podstiču mlade na kritičko promišljanje. Upravo zato sada postaju meta vlasti. Ohrabruje što su i roditelji jasno prepoznali značaj autonomije škole i danas je brane. Ovi predmeti ne „podučavaju“ političke ideologije, već pružaju alate da učenici razumeju društvene procese, razvijaju stavove zasnovane na činjenicama i učestvuju u društvu na konstruktivan način. Odbacivanje ili ograničavanje građanskog vaspitanja bi oslabilo sposobnost mladih da prepoznaju i analiziraju probleme u društvu, što je suprotno interesu svake demokratije – smatra naša sagovornica.

Podrška od Radivoja Stojkovića

Zanimljivo je da je uvođenje izbornih programa podržao i Radivoje Stojković, aktuelni direktor novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” i dobitnik ovogodišnjeg vidovdanskog priznanja predsednika Vučića. Stojković se i kao predsednik Zajednice gimnazija Srbije i kao predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta pozitivno izražavao o novinama u gimnazijskom obrazovanju. Upućeni kažu da je upravo on zajedno sa Šarčevićem pravio izborne pakete, kako su se tada kolokvijalno zvali.

“Izborni predmeti su korisna novina u nastavnom programu. Sam princip rada na časovima izbornih predmeta je specifičan u tom smislu što podrazumeva projektnu nastavu, gde je akcenat stavljen na aktivnost učenika, međupredmetnu povezanost, grupni rad, razvijanje kompetencija bitnih za dalji tok školovanja i razvoja ličnosti. Učenici imaju priliku da pokažu svoju kreativnost, da izađu izvan okvira klasičnog nastavnog procesa, da pokažu inicijativu i da njihov trud i rad bude adekvatno vrednovan. Akcenat je stavljen na to da je učenik taj koji ima mogućnost da bira koje će izborne predmete da pohađa. Aktivan izbor, omogućava učeniku da samostalno kreira deo svog obrazovanja u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Ovi predmeti bi trebalo da pruže mogućnost da se naučeno primeni i pokaže svrha stečenog znanja razbijajući okvir da znanje podrazumeva samo pamćenje i reprodukciju”, pričao je svojevremeno Stojković za portal Moj Novi Sad.

Još jedna zanimljivost prati uvođenje izbornih programa. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je institucija koja po zakonu priprema predloge planova i programa, ali je u ovom slučaju redosled koraka bio izmenjen: najpre je radna grupa Ministarstva prosvete uradila predlog nastavnog plana (fond časova) za gimnaziju, i definisala listu izbornih programa, a ZUOV je potom dobio zadatak da napiše predloge programa za prvi razred, pisao je Danas 2018. godine.

Šta su Pojedinac, grupa, društvo i Jezik, mediji i komunikacija?

Izborne programe Ministarstvo prosvete je videlo kao uvođenje nove paradigme obrazovanja jer se pored dosadašnjeg tradicionalnog, predmetnog organizovanja nastave i razvijanja predmetnih znanja, sposobnosti i kompetencija uvodi međupredmetna povezanost, razvijaju međupredmetne i transverzalne kompetencije.

Spisak izbornih programa je širi, a ponuda zavisi od škole do škole.

Kada je konkretno reč o programu Pojedinac, grupa i društvo, kao cilj učenja se navodi osposobljavanje učenika za kritičko sagledavanje mesta pojedinca i grupa u društvu, njihovih uloga, prava, odgovornosti i međuzavisnosti, radi razvijanja znanja, veština, vrednosti i stavova neophodnih za konstruktivnoučešće u različitim situacijama svojstvenim savremenom dinamičnom

Po završetku programa učenik će biti u stanju da: argumentovano diskutuje o društvenim pojavama imajući u vidu poziciju pojedinca, grupe i društva; uočava i analizira različite vrste interakcijskih procesa u društvu i međuzavisnost između pojedinaca, grupa i društva; prepozna načine uticaja i manipulacije pojedinca, grupe i društva; ilustruje na primerima i primeni u realnim situacijama mehanizme razgradnje negativnih društvenih stereotipa; iskazuje prosocijalne stavove, vrednosti, osetljivost za etičko prosuđivanje.

Cilj učenja izbornog programa Jezik, mediji i kultura je da doprinese unapređivanju komunikacijskih veština, razvoju medijske kulture i usvajanju kulturnih obrazaca koji će učeniku omogućiti snalaženje u savremenom svetu, izgradnju identiteta i dalji profesionalni razvoj.

Po završetku programa učenik će biti u stanju da: kritički razmatra pozitivan i negativan uticaj medija; procenjuje značaj i uticaj informacija i izvora; informacija i povezuje ih sa sopstvenim iskustvom radi rešavanja različitih situacija; prepoznaje primere manipulacije, diskriminacije i govora mržnje u medijima i ima kritički odnos prema njima: odgovorno se odnosi prema kreiranju sopstvenih medijskih poruka; komunicira na konstruktivan način; iskazuje spremnost da učestvuje u akcijama čiji je cilj unapređivanje medijske kulture; razlikuje kulturne od popularnih sadržaja i na osnovu toga donosi vrednosne sudove.

Iako na papiru dobro zamišljeni, izborni predmeti su se u školama pokazali kao balast koga je i prosvetna vlast u jednom trenutku htela da se otarasi, ali se od toga odustalo jer bi nastavnici koji predaju ove predmete ostali bez dela norme. Oni i sada služe za dopunu fonda časova, a učenici se neretko opredeljuju za one programe koji od njih zahtevaju manje angažovanje. Analiza efekata uvođenja izbornih programa do sada nije rađena.