Sva Vučićeva obećanja o reformama obrazovanja 1Foto: Nenad Kovačević/Danas

„Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Da li znate da je svaki treći đak u Srbiji funkcionalno nepismen? Nama će obrazovanje biti na na prvom mestu“, govorio je 2014. godine izlažući svoj ekspoze tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Dve godine kasnije, sa istog mesta je poručio da će njegova Vlada „sprovesti reformu obrazovanja da bi dobili generacije sposobne da odgovore na svaki zadatak, da razviju i sačuvaju svoju zemlju, da pripreme na pravi način one koji dolaze posle njih“.

Sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema obećavala je i odlazeća premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu 2017. godine, a u petak smo na konferenciji za medije od predsednika Vučića čuli da je „potrebna potpuna promena paradigme našeg obrazovanja i nauke“.

„To nije samo šta država može da učini za mene, već kako će da se menja sistem nastave, profesionalnog odnosa prema deci i studentima i kako da doprinosimo boljim rezultatima u budućnosti. A to znači i kako možemo da imamo i najbolje svetske škole…ako imamo naujspešnije privatne osmogodišnje škole domaće, a ne samo strane i ako imamo i vrtiće, zašto nemamo takve srednje škole i fakultete. Pa ako treba da uzmemo i franšizu koju skupo treba da platimo, kao što neke zemlje u svetu rade, nije problem i to da uradimo, a ne da nam to služi samo za dobijanje diploma, a onda kad se to završi da niko ništa ne zna. Tu će morati da bude velikih promena i zato ćemo posebnu pažnju tome da posvetimo u narednom perodu“, kazao je Vučić.

Nejasno je o kakvoj promeni paradigme obrazovanja govori predsednik kada ove školske godine iz osnovne škole i gimnazije izlaze prve generacije koje su školovane po reformisanim planovima i programima, koji, prema ranijim obećanjima prosvetnih vlasti, treba da dovedu do zaokreta u dosadašnjoj školskoj praksi i sa „bubanja“ prebace težište na sticanje funkcionalnih znanja.

Naš list je nedavno pisao da se efektima uvedenih promena niko nije bavio, a u međuvremenu je počeo rad na reviziji standarda postignuća u preduniverzitetskom obrazovanju, koji su uvod u novu reformu školskih programa i nove udžbenike od 2023. godine.

– Reforme u obrazovanju su nužne. Imam utisak da je reforma, koja je pokrenuta u vreme mandata pretprošle Vlade, više bila kozmetička nego suštinska. Umesto kvalitetnih i kreativnih promena, koje bi unapredile obrazovanje u Srbiji, učenici su samo dodatno opterećeni, što je izazvalo negodovanje i roditelja i nastavnika – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On naglašava da je prvi zadatak države koja se ozbiljno upušta u reformu obrazovanja da obezbedi novac.

– Bez ozbiljnih novčanih sredstava nema ni ozbiljne reforme. Druga stvar koja je često problematična je nedostatak kontinuiteta. Umesto na strateška dokumenta, praksa je pokazala da su se ministri uglavnom oslanjali na lične ideje i u zavisnosti od uticaja i moći osobe koja se nalazila na čelu resora prosvete zavisilo je koliko će se od onoga što je on zamislio i ispuniti, a onda bi se njegovim odlaskom odustajalo od tih promena. To će se izvesno pokazati i sa poslednjom reformom bivšeg ministra prosvete Mladena Šarčevića – ističe Markov.

Da li je privatni obrazovni sistem bivšeg ministra, a sadašnjeg savetnika predsednika Srbije i premijerke Ane Brnabić primer uspešne privatne osnovne škole koju je Vučić pomenuo ostaje da nagađamo, posebno zbog toga što se u sklopu tog sistema nalazi i gimnazija, koju je, prema pisanjima medija, pohađao i predsednikov sin Danilo.

Dodatna dilema je na osnovu čega je Vučić izveo zaključak o kvalitetnim privatnim osnovnim školama u Srbiji, kada nema nijednog pokazatelja o kvalitetu rada privatnih škola u celini.

Prema podacima Ministarstva prosvete, u našoj zemlji je verifikovano 13 osnovnih i 51 privatna srednja škola.

Podaci do kojih je naš list došao početkom školske 2019/20. godine pokazuju da privatne škole nisu bile obuhvaćene spoljašnjom proverom kvaliteta rada (takozvana eksetrna evaluacija), a zbog manjka kadrova inspekcija ih je kontrolisala samo po prijavama.

– Problem privatnih škola je problem našeg mentaliteta. Kada roditelj upiše dete u školu misli da mu je automatski kupio diplomu, kada se na to nadoveže želja za brzim profitom vlasnika škola, dobijamo situaciju kakva realno jeste, osim možda sa par izuzetaka – kaže Aleksandar Markov.

On smatra da nije od presudnog značaja to da li ćemo uzeti tuđi model ili franšizu, jer nam to ništa ne znači bez resursa.

– Kod nas su problem resursi, odnosno ljudi. U nastavnike kao glavni resurs prethodnih decenija nije dovoljno ulagano, zbog čega smo došli u situaciju opšte uranilovke. Nastavnici, koji se često osećaju kao da su na prinudnom radu, nisu spremni, ni motivisani da unapređuju svoj rad, da se menjaju i prilagođavaju savremenim okolnostima. Nama je škola zaostala u pedesetim godinama.

Zbog toga je neophodno unaprediti komunikaciju između resornog ministarstva i nastavnika, podstaći nastavnike na promene, dati im veću slobodu, a za takve promene potrebno je vreme i novac i što pre počnemo, imamo nešto veće izglede na uspeh – navodi Markov.

Ono od čega predsednik od vremena kada je bio na čelu Vlade Srbije do danas nije odustao je dualno obrazovanje, u koje je u svom obraćanju u petak najavio nastavak ulaganja.

„Danas imamo 10.000 mladih ljudi u tom sistemu, to moramo da povećamo na mnogo veći broj, jer time garantujemo posao i ozbiljne plate. Moramo da proširimo i na visoko obrazovanje jer tu postoje veliki otpori, ali kad to rade Nemci, Švajcarci, Austrijanci, onda vam je jasno zašto su njihove ekonomije ispred ostalih i to je naša komparativna prednost u odnosu na sve druge u regionu, upravo zato što imamo dualno obrazovanje“, naveo je Vučić.

Za Aleksandra Markova je upravo dualno obrazovanje najbolja potvrda teze da iza mnogih promena koje se dešavaju u obrazovanju ne stoji unapred definisana strategija.

– Dualno obrazovanje se ne spominje u prethodnoj strategiji kao jedan od priroteta, ali kada je reč o promenama, sasvim sigurno je da je ova promena iznesena do kraja uz činjenično protivljenje dela stručne javnosti. To govori da je iza te promene stala država. Strateško je opredeljenje države u kom prvacu će podsticati promene obrazovnog sistema. Ukoliko je strateško opredeljenje dualno obrazovanje, znači da prihvatamo sistem u kojem školujemo nisko kvalifikovanu radnu snagu koja će se zapošljavati u fabrikama. Drugi je problem što nemali broji vodoinstalatera, zavarivača, građevinskih radnika, odnosno učenika koji se školuju po ovom sistemu, većinom odlaze u inostranstvo zbog većih plata, tako da ispada da kroz dualno obrazovanje mlade školujemo za inostrana tržišta – ističe Markov.

On prednost daje opštem obrazovanju, jer, kako kaže, ono pruža mogućnost razvijanja većeg broja kompetencija i šire mogućnosti celoživotnog učenja, koje se u uslovima rada u 21. veku nameće kao obaveza.

– S druge strane, verujem da određeni procenat učenika, i to ne zanemarljiv, odlazi na dualne profile zbog nemogućnosti roditelja da finansiraju njihovo dalje školovanje, pa je to još jedna od stvari o kojoj bi država morala da povede računa – poručuje Markov.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.