Novo u gradu: Ruski insajder o talasu ruskih imigranata koji menja ekonomiju Srbije i drugih zemalja

Stručnjaci iz IT sektora doneli su priliv stranog kapitala, investitori su podstakli rast cena na tržištu nekretnina, a preduzetnici su osnovali hiljade kompanija.

Istovremeno, emigranti menjaju lokalni kulturni ambijent – otvaraju knjižare, pozorišta i klubove, koji često predstavljaju vredan doprinos sredinama u kojima posluju.

S druge strane, ove promene dovele su i do naglog rasta cena stanovanja, zbog čega su pojedini lokalni stanovnici primorani da se i sami sele, piše ruski Insajder.

Gde su se Rusi naselili

Pouzdane podatke o ukupnom broju Rusa koji su napustili zemlju nakon februara 2022. godine teško je utvrditi. Statistika ruske Federalne službe bezbednosti beleži broj prelazaka državne granice – ruski državljani su 2022. godine iz zemlje izašli 23,2 miliona puta dok je 2025. zabeleženo 31,5 miliona izlazaka.

Međutim, ove brojke uglavnom odražavaju broj turističkih putovanja, što potvrđuju i najčešće destinacije – tokom 2025. godine to su bile Turska (6,6 miliona), Ujedinjeni Arapski Emirati (1,7 miliona), Egipat (1,6 miliona), Kina (1,3 miliona) i Tajland (886.000). Među tim zemljama, jedino su Turska i UAE ujedno i značajne destinacije za iseljavanje.

Na osnovu podataka zemalja prijema, procenjuje se da je tokom 2022. godine iz Rusije emigriralo između 600.000 i 650.000 ljudi. Najveći priliv zabeležio je Kazahstan (146.000), zatim Jermenija (110.000), Turska (77.000), Izrael (75.000), Gruzija (74.000) i Srbija (oko 30.000).

Ni ovi podaci nisu potpuno pouzdani jer svaka država drugačije evidentira doseljenike. Gruzija računa osobe koje u zemlji borave duže od 180 dana, Jermenija se oslanja na registraciju kartica za pristup socijalnim uslugama i bankarskih aktivnosti, Kazahstan evidentira broj izdatih individualnih identifikacionih brojeva, Turska prati broj izdatih boravišnih dozvola dok Izrael računa samo pasoše koje su migranti dobili.

Dodatnu zabunu unose i promene metodologije u Jermeniji. Ta zemlja je 2022. godine registrovala 110.000 doseljenika iz Rusije dok je 2025. broj novopridošlih pao na svega 1.400 – isključivo zato što je uveden novi način evidencije, zasnovan na broju izdatih boravišnih dozvola, koje je znatno teže dobiti.

Srbija je u međuvremenu izdala 67.000 jednogodišnjih privremenih boravišnih dozvola, ali nije poznato koliko se od tog broja odnosi na produženja već postojećih dozvola.

Zbog svega toga, sve procene o broju ruskih emigranata treba posmatrati kao približne.

Kako bi pratila obrasce emigracije, nezavisna istraživačka organizacija Centar za analizu i strategije u Evropi (CASE) razvila je tri modela migracionih kretanja – tranzitni, model ukorenjavanja i cirkulacioni model.

Tranzitni model podrazumeva dolazak u jednu zemlju sa planom preseljenja u drugu u roku od šest do 18 meseci. Model ukorenjavanja odnosi se na odluku da se ostane u zemlji domaćinu, dobije boravišna dozvola ili državljanstvo i integriše u lokalno tržište rada. Cirkulacioni model podrazumeva često kretanje između dve ili tri zemlje, bez jasnog plana trajnog nastanjivanja.

Prema rezultatima istraživanja, tokom 2022. i 2023. godine dominirao je tranzitni model dok je tokom 2024. i 2025. rastao udeo onih koji su odlučili da se trajno nastane u zemlji domaćinu.

Važno je napomenuti da su većinu Rusa koji su napustili zemlju u periodu od 2022. do 2024. činili visokokvalifikovani stručnjaci. To se navodi u izveštaju projekta OutRush iz 2025. godine, zasnovanom na anketi sprovedenoj među 8.500 emigranata u više od stgo zemalja.

Čak 41 odsto ispitanika radilo je u IT sektoru dok je još 21 odsto bilo zaposleno u kulturi, nauci i medijima. Istraživanje pokazuje da je oko sedam odsto emigranata nakon preseljenja pokrenulo sopstveni posao dok 28 odsto planira da to učini u budućnosti.

Autori izveštaja zaključuju da se, „suprotno zvaničnim tvrdnjama o broju povratnika, zaustavljanje odliva stručnjaka u kratkom roku čini malo verovatnim“.

U periodu od leta 2023. do leta 2024. samo osam odsto ispitanika vratilo se u Rusiju. Među onima koji ne planiraju povratak u skorijoj budućnosti, 54 odsto navelo je da bi se vratilo jedino ukoliko u zemlji dođe do političkih promena.

Kako emigranti utiču na privrede zemalja domaćina

Po pravilu, priliv imigranata doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju produktivnosti i podsticanju inovacija, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Međutim, takvi efekti zavise od toga da li doseljenici mogu legalno da rade i da li država sprovodi aktivnu politiku njihove integracije. Na to ukazuje i metaanaliza 41 naučne studije objavljena u časopisu Ekonomis.

U Jermeniji, Gruziji i Srbiji ruski emigranti zauzeli su značajan deo tržišta rada i povećali potrošačku tražnju. Kao posledica toga, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Gruziji u periodu od 2022. do 2024. dostigla je 9,4 odsto, u poređenju sa prosečnih 4,4 odsto između 2012. i 2021. godine. U Jermeniji je prosečan godišnji rast BDP-a, od početka rata porastao sa 3,6 na devet odsto dok je u Srbiji povećan sa 2,1 na 3,5 odsto.

Kako navodi CASE, novopridošli emigranti često imaju pozitivan fiskalni efekat, odnosno donose dodatne prihode državnom budžetu. Osim u retkim izuzecima, oni ne koriste socijalna davanja, ali plaćaju indirektne i ponekad direktne poreze (posebno u Srbiji).

Pored toga, ruski emigranti imaju znatno veće prihode od stanovništva zemalja domaćina. Prosečan mesečni prihod njihovog domaćinstva u Srbiji iznosi oko 3.500 evra dok je nacionalni prosek približno 900 evra.

U Gruziji prosečan prihod domaćinstava ruskih emigranata iznosi oko 3.300 evra u poređenju sa oko 650 evra kod lokalnog stanovništva dok je u Jermeniji taj odnos 2.500 prema 300 evra. Ova razlika povećava njihov značaj za privredu kao potrošača, naročito u višem segmentu tržišta usluga.

Razlika u prihodima ne proizilazi samo iz višeg nivoa obrazovanja doseljenika, već i iz činjenice da za većinu njih (63 odsto) glavni izvor prihoda dolazi iz inostranstva. Kod 31 odsto ispitanika taj izvor nije čak ni Rusija, već neka treća zemlja.

To se može objasniti velikim udelom stručnjaka iz IT sektora među emigrantima. Poređenja radi, među Rusima koji su se preselili u zemlje Evropske unije čak 79 odsto ostvaruje prihode u zemlji u kojoj živi. Zbog toga ruski emigranti u Gruziji, Jermeniji i Srbiji u manjoj meri povećavaju konkurenciju na lokalnom tržištu rada.

Srbija: Rusi nisu spremni da preplaćuju nekretnine

Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu punog obima, hiljade ruskih državljana preselile su se u Srbiju, koju je privukao bezvizni režim. Od februara 2022. do decembra 2024. godine ruskim državljanima odobreno je 67.236 privremenih boravaka.

Procenjuje se da u Srbiji danas živi oko 100.000 Rusa koji su se doselili nakon početka rata, pri čemu se većina nastanila u Beogradu i Novom Sadu. Upravo u ta dva grada mnoge ruske IT kompanije premestile su svoje zaposlene.

Ruski državljani aktivno ulažu u nekretnine u Srbiji i postali su najveća grupa stranih kupaca na domaćem tržištu. Potražnja je dostigla vrhunac tokom 2022. godine, a cene kupovine i zakupa nekretnina ostale su na visokom nivou sve dok tržište nije počelo postepeno da se smiruje tokom 2026. godine.

„Postoji uverenje da su svi Rusi bogati, da im nije važno koliko košta kirija i da stanodavci mogu da traže maksimalnu cenu. Međutim, iz mog iskustva, i ovde i u Crnoj Gori, to više ne funkcioniše“, rekao je jedan agent za nekretnine za srpski medij.

Pored toga, deo ruskih državljana vratio se u Rusiju dok su se drugi preselili u neke druge zemlje, što je takođe doprinelo padu cena zakupa stanova.

Dolazak ruskih emigranata podstakao je i preduzetničku aktivnost. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), Rusi su tokom 2022. godine u Srbiji osnovali više od 2.000 privrednih društava dok se još oko 3.000 registrovalo kao preduzetnici.

Najviše novih firmi otvoreno je u IT sektoru, ali i u oblastima konsaltinga, ugostiteljstva, predškolskog obrazovanja i usluga lepote. Do 2024. godine u Srbiji je već bilo registrovano oko 8.000 preduzetnika ruskog porekla.

Prema mapi poslovnih prostora koje su otvorili ruski doseljenici, najzastupljeniji su kafići i restorani, kojih ima više od 140 dok se na drugom mestu nalaze barovi, sa više od 50 lokala. Treća najzastupljenija delatnost su kozmetički saloni, dok popularni lanac TT obuhvata bistroe, restorane i berbernice.

Kiril, ruski emigrant koji je nekoliko godina živeo u Beogradu, kaže da je TT „bio prvo mesto kojem su se svi obraćali“.

Suosnivačica lanca TT Jevgenija Kaminskaja izjavila je za Forbes da je lokalno tržište „idealno za ugostiteljsku delatnost“. Prema njenim rečima, danas su gosti njihovih lokala podjednako Rusi i domaći stanovnici.

Kiril je izdvojio i lanac restorana Storis.

„Vlasnici su otvorili nekoliko modernih restorana u centru grada. Posle nekoliko godina primetio sam da su i srpski lokali počeli da ih kopiraju“, kaže on. Osnivači lanca Storis Vadim Nikitin i Katerina Iksanova preselili su se u Srbiju u proleće 2022. godine. Kiril pominje i kafe Sloj, koji opisuje kao „jedno od retkih mesta gde se mogu kupiti uskršnji kolači – kuliči“.

Drugi emigrant, Andrej, ističe da je dolazak ruskih doseljenika povećao potražnju za nacionalnim kuhinjama. Tako su, na primer, emigranti iz Kazanja otvorili restoran Fomin Bar Beograd, u kojem se služe tatarski specijaliteti. U baru Proces, čiji su vlasnici Rusi, okupljaju se i ruski, i srpski gosti.

U razgovoru za Insajder ruska emigrantkinja Jana navela je da je jedan od noviteta koji su srpski kafići preuzeli od lokala u ruskom vlasništvu čaj od matea, koji je postao veoma popularan među domaćim gostima. Takođe je primetila da su nakon otvaranja lokala koje vode ruski doseljenici, pojedini srpski ugostiteljski objekti počeli da otvaraju kafiće i barove u kojima pušenje nije dozvoljeno.

U Srbiji posluje i nekoliko knjižara koje su otvorili ruski emigranti. Među njima su Auditoria, koja ima više poslovnica na Balkanu, uključujući i jednu u Budvi u Crnoj Gori, Lav i Žabac, specijalizovana za dečju književnost, Dobar dabar, koji objedinjuje knjižaru i kafe, kao i knjižare Bela Vrana u Novom Sadu i Beogradu.

Jermenija: Podeljeno tržište iznajmljivanja stanova

Ruski državljani u Jermeniju mogu da uđu samo sa domaćom ličnom kartom, bez međunarodnog pasoša, što je predstavljalo važnu pogodnost za one koji su bežali od političkog progona i nisu posedovali putnu ispravu za putovanje u inostranstvo. Prema rečima jermenskog ministra ekonomije Vahana Kerobjana, samo tokom 2022. godine u Jermeniju se preselilo oko 110.000 ruskih državljana.

Međutim, u Jermeniju nisu dolazili samo politički aktivisti. Prema podacima agencije Arka, tokom 2022. godine više od 800 ruskih kompanija otvorilo je kancelarije u toj zemlji dok je 2023. njihov broj porastao na oko 3.000, od čega je približno 40 odsto bilo iz IT sektora.

Pored toga, veliki broj ruskih IT stručnjaka zaposlio se u jermenskim kompanijama. Prema istraživanju kompanije Modeks, do jula 2022. posao je pronašlo oko 5.000 stručnjaka iz Rusije, što je činilo oko 14 odsto ukupnog broja zaposlenih u tom sektoru u zemlji. Ukupno gledano, IT sektor je tokom 2022. godine porastao za dvadeset odsto i učestvovao sa 4,5 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) Jermenije.

Priliv ruskih emigranata doprineo je jačanju jermenskog drama, što je značajno usporilo inflaciju. Novčani transferi koje su ruski državljani poslali u Jermeniju tokom 2022. godine dostigli su 1,75 milijardi američkih dolara, što je dvostruko više nego 2021. godine, pre početka rata, kada su iznosili 856 miliona dolara.

Pored toga, rast cena zakupa stanova učinio je nekretnine privlačnom investicijom, što je dovelo do građevinskog buma. Povećanje kirija podstaklo je i tržište polovnih nekretnina.

„Ljudi koji su imali ušteđevinu kupovali su nekretnine na sekundarnom tržištu kako bi ih izdavali. Trenutno je najveća potražnja za stanovima čija je kirija između 300 i 500 dolara, što odražava nivo prihoda stanovništva“, objašnjava Andranik Harutjunov, osnivač agencije za nekretnine Silver REA i član Jermenskog udruženja agencija za nekretnine.

Upravo su emigranti, naročito oni zaposleni u IT sektoru, podigli cene zakupa, a u lokalnim medijima postali su česti slučajevi u kojima su stanodavci raskidali ugovore sa domaćim zakupcima kako bi stanove izdavali novopridošlima po višestruko višim cenama.

Međutim, IT stručnjaci su sada počeli da odlaze u druge zemlje – tokom 2025. godine iz Jermenije ih je otišlo oko 3.750. Među njima je bilo 2.586 Rusa, Ukrajinaca i Belorusa, što čini 69 odsto ukupnog broja. Jedan od razloga je rast cena zakupa, smatra ekonomista Sevak Hovhanisjan: „Čak i u Talinu, iznajmljivanje stana bi koštalo 22 odsto manje.“

I lokalni stanovnici bili su primorani da traže jeftiniji smeštaj. Stanovnica Jerevana Suzana žali se da su ona i njena porodica morali da napuste stan koji su iznajmljivali nakon što je vlasnik udvostručio cenu: „Godine 2022, kada su Rusi stigli u Jermeniju, kirija za ovaj stan se udvostručila. Ponudili smo stanodavcu dugoročan ugovor za 120.000 drama [oko 300 dolara], ali je on odbio.“

Tokom jedne godine, četvoročlana porodica bila je prinuđena da živi u jednoj sobi studentskog doma, plaćajući 100.000 drama (250 dolara) mesečno.

Do 2025. godine tržište zakupa se stabilizovalo. Stručnjaci navode da su cene pale za oko 30 odsto u odnosu na vrhunac dostignut na početku rata punog obima. Ipak, ove „šok godine“ doprinele su rastu jermenske ekonomije kroz plaćanje poreza od deset odsto na prihode od izdavanja nekretnina.

Gruzija: Stigao je novac, porasle su cene

Susedna Gruzija još je jedna popularna destinacija za ruske emigrante, a čak četiri godine nakon početka rata punog obima značajan broj doseljenika odlučio je da tamo ostane. Mediji, pozivajući se na izvore u Ministarstvu unutrašnjih poslova Gruzije, navode da je do 2026. godine broj doseljenika iz Rusije, Ukrajine i Belorusije dostigao 108.222 osobe, što predstavlja 2,6 odsto stanovništva Gruzije. Od tog broja, oko 72.000 su Rusi.

Prema podacima Nacionalne statističke službe Gruzije, do 2024. godine u zemlji je bilo registrovano više od 37.000 kompanija koje su osnovali ruski državljani. Velika većina njih (89 odsto) spada u kategoriju malih preduzeća. Situacija u IT sektoru u velikoj meri podseća na onu u Jermeniji – nagli rast tokom 2022. i 2023. godine, a zatim pad od 12 odsto tokom 2024. godine.

Sličan obrazac zabeležen je i kod rasta BDP-a – nagli skok na deset odsto tokom 2022. godine, zatim usporavanje na sedam odsto u 2023. i pad na četiri odsto u 2024. godini.

Istraživački institut Gnomon vajz navodi novčane transfere iz Rusije kao jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta. Tokom 2022. godine broj transfera povećao se 6,3 puta, a ukupna vrednost dostigla je dve milijarde dolara. Međutim, naredne godine ukupan obim transfera smanjen je za 26 odsto.

Tržište zakupa nekretnina u Gruziji takođe je doživelo veliki procvat tokom prve godine rata. Prema istraživanju TBC banke, u maju 2022. godine cene zakupa bile su više nego dvostruko veće u odnosu na isti period prethodne godine (+101,4 odsto) dok je prinos od izdavanja dostigao 11,4 odsto, što je za 4,6 procentnih poena više nego u maju 2021. godine.

Rusi su doprineli i tržištu nekretnina. Prema podacima Ministarstva pravde Gruzije, 4.520 ruskih državljana kupilo je 6.062 nekretnine u zemlji tokom 2022. godine dok je još 1.679 Rusa kupilo 2.187 nekretnina u prvom tromesečju 2023. godine. Direktne ruske investicije u Gruziji dostigle su 2022. godine istorijski maksimum, a ruski državljani zauzeli su šesto mesto među stranim investitorima, iza građana Ujedinjenog Kraljevstva, Španije, Holandije, Sjedinjenih Američkih Država i Irske.

Ako se proceni ukupan uticaj ruske emigracije na Jermeniju, Gruziju i Srbiju, ekonomska korist je nesumnjivo pozitivna. Među koristima su povećanje prometa na tržištu nekretnina i rast poreskih prihoda. Ukupan privredni uspon verovatno se ne može u potpunosti pripisati samo novopridošlima, ali bi bilo pogrešno negirati njihov doprinos.

Čak i ako se ovaj efekat objašnjava drugim faktorima (na primer, time da su na BDP Gruzije i Jermenije mogli uticati i sivi uvozni tokovi robe pod sankcijama namenjene Rusiji), teško je zanemariti povezanost između rasta IT sektora i dolaska ruskih državljana.

Istovremeno, neke potencijalne negativne posledice uglavnom su ublažene specifičnostima ovog talasa migracije. Ne može se reći da su doseljenici izazvali krizu na tržištu rada jer većina emigranata radi na daljinu, često za strane kompanije i klijente. Naravno, deo njih zarađuje za život na lokalnom tržištu, ali u mnogim slučajevima njihovi poslodavci su upravo drugi doseljenici – na primer, u barovima ili privatnim školama na ruskom jeziku.

Kulturni život

Ruski emigranti nisu uticali samo na privrede zemalja domaćina, već i na kulturno okruženje i javni prostor. U Jermeniji su tokom godina rata emigranti otvorili veganske restorane, barove, knjižare, pozorišta i filijale brendova ulične mode.

Među novim kulturnim projektima nalazi se knjižara-kafe Common Ground u Jerevanu, koja, prema rečima suosnivača Grigorija Kareljskog, nastoji da „postane deo lokalnog konteksta, a da pritom ne odbaci svoju rusku prošlost“.

Tim projekta uglavnom čine studenti humanističkih nauka iz Jerevana dok mladi jermenski pisac Aram Avetis radi kao prodajni savetnik.

Novinar Mark Grigorjan uporedio je Common Ground sa jerevanskim kafićima iz 1970-ih godina – „ostrvima slobode“ u kojima su ljudi razgovarali o aktuelnim događajima i međusobno razmenjivali samizdat knjige.

Trupa međunarodnog pozorišta Arten svoju misiju vidi u tome da publici predstavi novi pozorišni jezik, kaže suosnivač Aleksandar Teterev-Kosač. „Zato što se Jermenija, kao i čitav postsovjetski prostor, suočava sa problemom teškog institucionalnog nasleđa“, objašnjava on.

Pozorište nastoji da se uklopi u lokalni kontekst, bez pretvaranja da je potpuno napustilo rusku kulturu i svoje ruske korene:

„Možemo istovremeno da postavljamo predstave povezane sa političkom situacijom u Rusiji i da se postepeno uranjamo u lokalne kontekste. Jermenska kultura upija različite uticaje, a da pritom ne gubi svoj identitet. Zato, ukoliko vaše prisustvo ovde održava kreativni tok, nećete se osećati kao stranac čak i kada govorite o temama koje nisu direktno povezane sa Jermenijom.“

Pored knjižara, Tbilisi je dobio i više novih muzičkih prostora. Najpoznatiji je bar smešten ispod mosta Baratashvili, sa ironičnim nazivom Revolution. U njemu se organizuju džez-džemovi, večeri buke (noise muzike) sa ruskim i lokalnim izvođačima alternativne scene, kao i nastupi međunarodno priznatih stranih muzičara.

Pooštravanje pravila za imigrante

Sveukupno posmatrano, priliv ruskih emigranata imao je pozitivan uticaj na privredni rast zemalja domaćina. Međutim, nagli rast cena i nedovoljna integracija novopridošlih u lokalno društvo izazivaju ozbiljno nezadovoljstvo.

Vlasti u Gruziji najočiglednije reaguju na ove promene, kroz sistematsko pooštravanje imigracione politike i pravila za poslovanje stranaca. Sredinom aprila gruzijski parlament usvojio je izmene Zakona o radnoj migraciji, kojima se od stranaca zahteva da pre zaposlenja u gruzijskim kompanijama ili pružanja usluga klijentima unutar zemlje prethodno pribave boravišnu dozvolu i radnu dozvolu.

Istovremeno, mnogi emigranti strahuju od novčanih kazni i žale se na nejasne rokove za podnošenje i rešavanje zahteva, kao i na nedostatak jasnih odgovora Ministarstva pravde nakon predaje zahteva za dobijanje radne dozvole.

Maksim, suvlasnik knjižare Odradek, opisuje trenutnu situaciju:

„Vesti o promenama propisa počele su da se pojavljuju prošle godine. Nešto kasnije, talas inspekcija zahvatio je Tbilisi. Utvrđene su nepravilnosti, izdata upozorenja i izrečene novčane kazne.“

Prema Maksimovim rečima, glavni problem predstavlja nedostatak pravne jasnoće:

„Što više pokušavate da shvatite situaciju, to dublje upadate u gotovo kafkijanski proces – različiti izvori međusobno protivreče, a jasna uputstva ne postoje. Na primer, u Kući pravde rečeno mi je da ukoliko je postupak podnošenja zahteva za radnu dozvolu već pokrenut, osoba može da nastavi da radi. Istovremeno, službenik je dodao da bi bilo bolje da to dodatno proverimo sa migracionom službom, ali ispostavilo se da do njih nije moguće doći – nijedan od njihovih telefonskih brojeva ne odgovara ili su blokirani.

Advokati koje smo konsultovali dali su potpuno suprotnu preporuku – rad bez odobrene dozvole nije dozvoljen. Kao rezultat toga, imamo potpuno različita tumačenja iste situacije. Stvara se osećaj veštački izazvanog haosa – klasična situacija tipa: ‘uradi to, ne znam ni sam šta.’“

Za sada Maksim pokušava da se ne zadržava na negativnim stranama situacije. Ipak, 1. maja, kada su izmene zakona stupile na snagu, Odradek je ipak privremeno zatvoren dok Ministarstvo pravde Gruzije ne obradi već podneti zahtev.