Kako su dva meseca ispitnog roka uticala na mentalno zdravlje studenata?

Na pitanje kako stres utiče na psihičko i fizičko stanje, 36 odsto odgovorilo je da oseća anksioznost, dok svaki peti ima probleme sa spavanjem.

„Najveći psihički izazov bio mi je da uopšte izađem na ispit, jer to podrazumeva da moram da pregazim svoja sopstvena moralna načela. Kao neko ko nije iz Novog Sada i kome zavisi egzistencija, meni je zaista uticalo na mentalno zdravlje da izađem na te ispite“, kaže Milica Stevanović, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Studenti su iz višemesečnog  aktivizma i perioda blokada naglo prešli u period ispitnih rokova. Naime, iz faze u kojoj su bili pod visokim adrenalinom i osećajem zajedništva prešli su u period individualne odgovornosti, ali i akademskog pritiska. Fakulteti su bili primorani da organizuju ispitne rokove u vremenskim periodima koji su daleko kraći od uobičajnih.

 „Na fakultetu gde ja radim između ispitnih rokova imamo samo dva dana, tokom kojih studenti prijavljuju ispite za naredni rok koji počinje odmah narednog dana. U takvoj situaciji jasno je da nema dovoljno vremana za učenje gradiva. Pri tom, zajedno sa ispitima događaju se protesti, hapšenja i zastrašivanja studenata, kao i suđenja studentima i drugim građanima. To predstavlja kontekst u kom je studentima teško da budu fokusirani i uče na način na koji to inače rade“, ističe Nevena Buđevac, profesorka Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača.

Prevelika tenzija, kaže Buđevac, može sprečiti studente da pokažu svoje znanje, zbog čega je važno da taj strah bude kontrolisan. Iako to nije, napominje ona, jednostavno u ovoj neizvesnoj situaciji, trebalo bi da se drži ustaljenih rutina koje pružaju stabilnost i kontrolu.

Rezultati upitnika koje smo sproveli među studentima svedoče da se veliki broj njih suočava sa padom koncentracije. Naime, 53 odsto izjasnilo se da im je ekstremno teško da se koncentriše u ovom periodu, dok 37 odsto smatra da im je umereno teško da uspostave koncentraciju.

Psihološkinja Ana Mirković za Danas kaže da su studenti iz situacije u kojoj su bili ujedinjeni i posvećeni zajedničkom cilju, sada bačeni u okolnosti u kojima vlada pritisak, neizvesnost i kratak rok za pripremu ispita.

„Kada ne postoji stabilan raspored, mladi ljudi gube osećaj kontrole nad vremenom, a upravo je osećaj kontrole ključan u nošenju sa stresom“, ističe Mirković.

Skoro polovina ispitanika izjasnila se da kratak period za pripremu ispita predstavlja glavni izvor stresa. Osim toga, strah od neuspeha, finansijski i porodični problem i loša organizacija fakulteta, samo su još neki od faktora koji predstavljaju okidače.

Stimulanse poput kafe, energetskih pića i cigareta, konzumira 56 odsto ispitanika, kako bi se izborilo sa problemom konstantnog stresa.

„Ne spavam, učim od devet do tri, imam utisak da nemam vremena ni za šta i primećujem da sam smršala. Imala sam momente u kojima sam pila po dva energetska pića dnevno. Iako ja  inače imam anksioznost, sada je to izraženije, čim se probudim srce mi jako lupa, imam konstantnu tremu i samo razmišljam o učenju,“ kaže Milica Sretenović, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Gotovo polovina studenata koji su učestvovali u našoj anketi reklo je da im je razgovor sa prijateljima najčešći vid relaksacije u borbi sa stresom.

Studentkinji Milici Sretenović dobra atmosfera koja vlada među prijateljima i osećaj zajedništva puno su pomogli u celoj ovoj situaciji oko ispita.

Uz prijatelje i društvo, studenti su u velikom broju (njih 38 odsto) kao jedan od načina da se izbore sa stresom izabrali društvene mreže.

„Društvene mreže mogu imati dvostruki efekat. Umereno korišćenje i gledanje opuštajućeg i zabavnog sadržaja, komunikacija sa prijateljima, kao i humor, mogu kratkoročno pomoći da se osoba odmori. Međutim, predugo konzumiranje sadržaja s društvenih mreža često dovodi do zamora, zatim preispitivanja i poređenja s drugima, osećaja da svima ide bolje, zatim gubitak vremena, poremećaj sna“, ističe Ana Mirković.

Stres koji traje nedeljama, donosi nesanicu, gubitak apetita ili druge telesne simptome poput lupanja srca, mučninu ili osećaj praznine, kao i bezvoljnosti jesu znakovi koji ukazuju da stres više nije „normalne trema“, već prevazilazi njene granice. U ovakvoj situaciji osoba bi trebalo da podraži stručnu pomoć zaključuje Mirković.

Za studentsko savetovalište ili studentsku podršku, 79 odsto studenata ne zna da li uopšte postoji, svedoči istraživanje redakcije Danas.

Studenti kojima je potrebna psihološka podrška, mogu se obratiti onlajn savetovalištu preko mejla ili se mogu informisati više na instagram stranici @psiholoskapodrskastudentima.

Autor teksta je polaznik Danasove škole novinarstva, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.