foto Vesna AndrićKada su reprezentativni sindikati obrazovanja ušli u štrajk mnogo puta se činilo da im veću pretnju predstavlja konkurentski sindikat u nastajanju nego vlast koja ih je više puta slagala neispunjavanjem onoga na šta se sama obavezala.
Sada se ispostavilo da su rukovodocima reprezentativnih sindikata postali neprijatelji i dojučerašnji saborci u borbi za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u prosveti, pa i kolege iz učionica koje nisu učlanjene u sindikat, a koje su rame uz rame sa njima mesecima protestovale zarad ostvarenja istog cilja.
Kako drugačije objasniti najnoviji savez sindikalnih lidera sa predstavnicima države koji gro prosvetnih radnika ostavlja bez prava na pune jubilarne nagrade i otpremine pri odlasku u penziju, i to samo zašto što nisu učlanjeni u sindikat.
Sindikalna rukovodstva su najpre ušla u rat sa delom svojih članova koji su principijelno insistirali da država ispuni dogovoreno i izjadnači početne plate nastavnika sa prosečnom repubublićkom zaradom.
Sporazum postignut sa vlašću ne samo da to ne obezbeđuje već dolazi u društvenom trenutku kada su hiljade mladih na ulicama, tražeći pravdu za žrtve novosadske nesreće, ali i da institucije konačno počnu da rade svoj posao.
Dirljivi su bili pozivi dojučerašnjih đaka svojim nekadašnjim učiteljima da sa njima podignu glas protiv užasa u kome živimo više od decenije.
Umesto toga su od dela prosvetara dobili tapšanje po ramenu, a oni koji su jasno rekli da ne pristaju na dilove sa vlašću i da solidarno stoje uz đake i studente, za sindikalna rukovodstva su postali maltene neprijatelji.
A onda se dogodio sraman dil za koji se ne zna da li ga je inicirala država ili sami sindikati, a koji sve koji nisu članovi organizacija – potpisnica novog Posebnog kolektivnog ugovora, ostavlja bez prava koja su svojim radom stekli.
Jubilarna nagrada je nagrada za vernost poslodavcu koji je u slučaju prosvetnih radnika škola, a ne sindikat, kao što im otpremina pri odlasku u penziju pripada na osnovu završetka radnog veka u učionici, ne u sindikatu.
Obe prinadležnosti se isplaćuju iz državnog budžeta, ne iz sindikalne kase, pa je nejasno čime su bili motivisani autori ovakvog rešenje, osim namerom da ponize veliki broj zaposlenih u obrazovanju koji nisu učlanjeni u neki od reprezentativnih sindikata.
Ovako diskriminatorne odredbe kolektivnog ugovora teško da će ih privoleti da pohrle za sindikalnom članskom kartom. Pre će doprineti dodatnom razdoru i podelama u školskim kolektivima, što u svakom slučaju ide naruku vlasti koja je umnogome kumovala svemu što se u obrazovnim ustanovama trenutno dešava.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
