Kancelarka će ekonomiju voditi kao švapska domaćica

Ali AfD se pojavila, desnija od hrišćanskih demokrata, ali na njihovu nesreću ne i ekstremno desna, i svojim evro-negatorstvom pokupila deo glasova nezadovoljnih birača CDU/CSU i liberala. To što je zamalo ušla u parlament nateraće kancelarku na još oštriji kurs prema članicama EU u ekonomskoj nevolji i podsetiti potučene liberale da u svojoj programskoj agendi prošire prostor namenjen evropskim temama. Dakle, preovlađujućem nemačkom uverenju da vredni i štedljivi Nemci plaćaju račune svojih rastrošnih evropskih partnera biće ubuduće u nemačkoj evropskoj politici obezbeđena još veća pažnja.

Druga velika tema koja, ispostavilo se, više muči nemačke partnere nego i same Nemce je sektor niskih plata odnosno zakonski obavezujuća minimalna plata, koja u Nemačkoj ne postoji. Ma sa kime da Angela Merkel odluči da pravi buduću vladajuću koaliciju – socijaldemokratama ili zelenima – imaće da razgovara baš o tome. Obe ove stranke su minimalnu platu od 8,50 evra na sat imale kao prvu tačku svoga izbornog programa.

Francuski ministar za zaštitu potrošača Benoa Amon učinio je pred sam nedeljni okršaj u Nemačkoj poslednji pokušaj da uveri Nemce kako dugoročno gledano ni njima neće biti dobro, ako bolje ne bude njihovim najbližim partnerima. Amon se u intervjuu za Bi-Bi-Si obrušio na nemačku politiku visoke konkurentnosti zasnovanu na maksimi „ko radnike može manje da plati“, a naročito je kritikovao nemačku agrarnu politiku zasnovanu na platama od sedam evra na sat. „Očekujem da to sledeća nemačka vlada promeni“, rekao je Amon.

Nemački birači ga izgleda nisu čuli. Prvo, Nemcima sad dobro ide, a o teškoćama kojima im se preti u budućnosti, misliće kada one dođu. U EU tek par država ima više zaposlenih u sektoru niskih plata od Nemačke. Svaki četvrti Nemac od plate koju zarađuje ne može da živi i prinuđen je da radi na bar dva radna mesta. Ali, kaže Lars Feld, po nedavnoj analizi Frankfurter algemajne cajtunga najuticajniji nemački ekonomista, sektoru niskih plata se ima zahvaliti što tih radnih mesta ima sve više i dalja poboljšanja u sektoru zaposlenosti smanjiće dalje dohodovne razlike koje se među Nemcima smanjuju već od 2005. Politika niskih plata, kao rešenje za problem nezaposlenosti koja uostalom jeste prepolovljena, promovisana je Agendom 2010, koju su donele socijaldemokrate. Paradoksalno, njima su na teret pale rđave posledice te politike, dok je njene plodove na tržištu rada požnjela Merkelova.

Socijaldemokratska partija u predizbornoj kampanji je težište stavljala na predlog da se i u Nemačkoj zakonom uvede opšta obavezujuća minimalna plata od 8,50 evra po satu, kakva postoji u Francuskoj (9,43 evra) ili u Velikoj Britaniji (7,63 evra ), a što bi i ostatak Evrope dočekao raširenih ruku. Predlog je bio predmet velikih stručnih i političkih rasprava. Zagovornici garantovane plate su izračunali da bi ona kupovnu moć Nemaca povećala za 19 milijardi evra, njeni protivnici su odgovarali brojkama koje pokazuju za koliko bi obavezna minimalna plata povećala nezaposlenost. Angela Merkel je o nemačkim novcima brinula manirom švapske domaćice, piše Zidojče cajtung i zaključuje da se Nemcima to dopalo kao i upadljiva činjenica da ona od svog političkog angažmana nikad nije pravila spektakl. Zato su joj, bez obzira na širok sektor niskih plata, dali toliko poverenje da će njena Unija sigurno zauzimati najvažnije pozicije i odlučivati gotovo o svemu. Ili, kako piše Špigl, „ostale partije moći će da gledaju. Možda će ona dopustiti SPD-u da takođe učestvuje. Ili Zelenima. Politika koja će zavisiti od milosti Merkelove“.

Kao i sudbina ideje o obaveznoj minimalnoj plati.