Tokom ovog vikenda na hrvatskim putevima je u saobraćajnim udesima poginulo 17 osoba, što je najveći broj dosad zabeležen u istoriji Hrvatske. U poslednja dva i po dana stradalo je nekoliko motociklista, jedan biciklista, dok su ostali bili putnici ili vozači u automobilima, a najtragičnija nesreća dogodila se u nedelju pre podne kada su u sudaru tri automobila u blizini Varaždina poginule tri odrasle osobe i jedno dete od dve godine.
Tokom ovog vikenda na hrvatskim putevima je u saobraćajnim udesima poginulo 17 osoba, što je najveći broj dosad zabeležen u istoriji Hrvatske. U poslednja dva i po dana stradalo je nekoliko motociklista, jedan biciklista, dok su ostali bili putnici ili vozači u automobilima, a najtragičnija nesreća dogodila se u nedelju pre podne kada su u sudaru tri automobila u blizini Varaždina poginule tri odrasle osobe i jedno dete od dve godine.
Tragični podatak odmah je alarmirao i brojne stručnjake, koji u medijima ovih dana upozoravaju kako donošenje novog Zakona o bezbednosti na putevima nije donelo željene rezultate, jer se povećanom represijom prema prekršiocima zakona ne može podići nivo bezbednosti na putevima.
Novi zakon, koji je na snagu stupio u junu ove godine, predviđa drastično povećanje novčanih, a za višestruke recidive i primenu zatvorskih kazni prema prekršiocima, posebno onima koji voze prebrzo, pod uticajem alkohola ili bez potrebnih dokumenata. Ali stručnjaci ponavljaju da se represijom ne može smanjiti broj poginulih, te da je za popravljanje stanja potrebno uzeti u obzir i ostale faktore koji utiču na bezbednost u saobraćaju, a to su „crne tačke“ na putevima, korupcija policajaca, ali i neadekvatan način naplate kazni.
Proteklih meseci, a posebno uoči donošenja novog zakona o bezbednosti na putevima, policija je učestalo ponavljala kako oni kvalitetno i profesionalno odrade svoj deo posla, no da isto ne rade i prekršajni sudovi, na kojima veliki broj slučajeva zastareva i dobar deo prekršilaca nikada ne bude kažnjen, što učesnike u saobraćaju motiviše da nastave sa kršenjem zakona.
Prema poslednjim podacima, u Hrvatskoj na putevima gine nešto manje od 14 osoba na 100.000 stanovnika, što je gotovo za 50 posto više od proseka u Evropi, a povećanje kazni za saobraćajne prekršaje do sada nije dalo nikakve rezultate. Posebna kategorija su mladi i neiskusni vozači, koji u proseku izazivaju najviše saobraćajnih nesreća u kojima i sami često stradaju, pa štručnjaci upozoravaju kako se još uvek malo učinilo na podizanju njihove svesti o opasnostima rizičnog ponašanja u saboraćaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
