Kazne od 100.000 do 500 miliona dinara

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela predstavlja novinu u srpskom zakonodavstvu i njegovo donošenje neophodno je kako bi se uspešno sprovela borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ta oblast u srpskom zakonodavstvu dosad nije bila pravno normirana, a usvajanjem zakona Srbija će ispuniti deo evropskih standarda i unaprediti pozitivno zakonodavstvo.
– Usvajanje ovog zakona, kao i zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, značajno je i zbog toga što će Srbija donošenjem tih akata ispuniti preporuke grupe zemalja za borbu protiv korupcije, čija je članica, i stati u red država članica Saveta Evrope koje su ispoštovale poziv Komiteta ministara da urede pitanje odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Ujedno će se ispuniti i obaveze koje proizlaze iz nekolikih međunarodnih konvencija koje je naša zemlja ratifikovala – naglašava Goran P. Ilić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i koautor ove verzije novog zakona, u razgovoru za Danas.
Ilić objašnjava da će, prema predviđenim odredbama, pravno lice odgovarati za krivično delo koje je u okviru svojih ovlašćenja počinila odgovorna osoba u nameri da pravnom licu pribavi imovinsku korist.

Procedura oduzimanja imovine

Kako je predviđeno u radnoj verziji Nacrta, imovina može da bude oduzeta od vlasnika, ali i od trećeg lica. Imovina će od vlasnika biti oduzeta ukoliko javni tužilac dokaže postojanje očigledne nesrazmere između zakonitih prihoda okrivljenog i njegovih pravnih sledbenika i njihove imovine stečene u periodu od pet godina pre pokretanja krivičnog postupka. Od trećeg lica imovina može biti oduzeta ukoliko se utvrdi da je u periodu od pet godina pre pokretanja krivičnog postupka imovina proistekla iz krivičnog dela preneta na treću osobu bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti ili je preneta u cilju prikrivanja porekla imovine ili osujećenja oduzimanja imovine. Odluka o oduzimanju imovine mora biti doneta najkasnije u roku od dve godine od pravnosnažnog okončanja prvostepenog postupka, navedeno je u radnoj verziji Nacrta zakona.

Prema njegovim rečima, radna verzija Nacrta zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela uređuje uslove odgovornosti pravnih lica za krivična dela, sankcije koje im se mogu izreći i pravila postupka u kojem se odlučuje o tome, postupke za donošenje odluke o rehabilitaciji, davanje podataka iz kaznene evidencije, zastarelost, prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenje sudskih odluka.
– Krivično delo mora da bude direktno povezano sa segmentom poslovanja pravnog lica da bi se moglo govoriti o njegovoj odgovornosti – precizira Ilić.
Naš sagovornik ukazuje da su izuzeci od odgovornosti pravnih lica za krivična dela Republika Srbija, državni organi i organi teritorijalne autonomije. Prema radnoj verziji Nacrta zakona, koja nije finalna, protiv organizacije za koju postoji osnovana sumnja da je odgovorno lice u njenom interesu, zarad sticanja neke koristi, izvršilo krivično delo sprovodi se finansijska istraga, koja može trajati najduže dve godine. Nakon sprovedene istrage, ukoliko dođe do optuženja, po stupanju optužnica na snagu, a najkasnije u roku od tri meseca po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka, javni tužilac može podneti zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. O zahtevu odlučuje veće pred kojim se drži glavni pretres, odnosno predsednik tog veća.
Sankcija koju sud može izreći pravnom licu jeste kazna, uslovna osuda i mere bezbednosti. Novčana kazna može da bude izrečena u visini od 100.000 do 500 miliona dinara ili kaznom prestanka pravnog lica, navodi Ilić.
Pravnom licu, prema radnoj verziji Nacrta, mogu biti izrečene i mere bezbednosti: zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude. Kazna prestanka pravnog lica može se izreći ako je delatnost u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela. Posle pravnosnažnosti presude kojom je izrečena ova kazna sprovodi se postupak likvidacije, stečaja ili prestanka pravnog lica na drugi način, a pravno lice prestaje da postoji brisanjem iz registra koji se vodi kod nadležnog državnog organa.
Za izricanje uslovne osude neophodno je da sud pravnom licu utvrdi novčanu kaznu do pet miliona dinara, a vreme proveravanja u kojem pravno lice ne sme da bude odgovorno za krivično delo ne može da bude kraće od jedne ni duže od tri godine. Rešenje o izvršenju kazne prestanka pravnog lica dostavlja se organu koji vodi registar pravnih lica i organizaciji za prinudnu naplatu. Organ koji vodi registar pravnih lica vrši upis izrečene kazne i o tome odmah obaveštava organe nadležne za sprovođenje postupka likvidacije, stečaja ili prestanka pravnog lica na drugi način, organizacija za prinudnu naplatu izdaje nalog svim bankama da blokiraju dinarske i devizne račune osuđenog pravnog lica, da dostave podatke o stanju na tim računima i da ne otvaraju nove račune. Izveštaj o stanju sredstava na računima osuđenog pravnog lica dostavlja se sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.
Goran P. Ilić ukazuje da je domaće zakonodavstvo poznavalo institute odgovornosti pravnih lica, ali ta odgovornost ustanovljavala se za prekršaje i privredne prestupe, dok je za izvršenje krivičnih dela bila odgovorna osoba koja je u okviru svog poslovanja to delo počinila.
Predviđeno je i formiranje jedinice za finansijsku istragu i direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kao specijalizovanih organa nadležnih za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom koja je stečena krivičnim delom.
Pored našeg sagovornika, autori radne verzije Nacrta su Smiljka Matković, sudija Višeg trgovinskog suda, Maja Stefanović, zamenik republičkog javnog tužioca i Mirjana Pavlović, savetnik Ministarstva pravde.