Kineski farmeri se iseljavaju u Afriku

Kineski migranti koji tragaju za svojom srećom u Africi brojnošću su odmah iza evropskih iseljenika. U 19 veku većina onih koji su se naselili u Afriku – biznismeni, istraživači, misionari i vojnici – uglavnom su dolazili iz Zapadne Evrope. Sada su, međutim, prevagu odneli Kinezi. Tokom protekle decenije desetine hiljada ljudi, sa odobrenjem Pekinga, doselilo se u Afriku. Nastanili su se gotovo na celom kontinentu, u ruralnim, urbanim oblastima, a bave se poljoprivredom, građevinarstvom i trgovinom.
Najnoviji talas kineskih imigranata, pretpostavlja se da je reč o više od 750.000, nije prvi kontingent koji je otputovao u Afriku. Tokom šezdesetih godina kineski komunistički lider Mao Cedung skovao je bliske veze s kontinentom u pokušaju da pridobije političku podršku. Kinezi koju se se doselili u Afriku u proteklih 10 godina otišli su pre svega iz ekonomskih, a ne iz političkih razloga, kao što su to činili u vreme Cedunga. Oni su deo kineskog pokušaja da se obezbede sirovi materijali i tržište za kineske proizvode.
Šef kineske Eksport-import banke Li Rogu nedavno je ukazao koliko bi Afrika mogla da postane važna za prosečnog kineskog čoveka. U govoru u Čongingu, administrativnom regionu s velikim procentom ruralnog stanovništva, Li je apelovao na kineske farmere da se presele u Afriku.
„Afrika ima mnogo država sa izobiljem zemlje, ali proizvodnja hrane nije na očekivanom nivou. Nije šteta omogućiti kineskim farmerima da odu u Afriku i tamo postanu vlasnici farmi“, rekao je Li.
On kaže da će banka obezbediti punu podršku ovakvim migracijama preko investicija, razvojnih projekata i pomoći pri prodaju proizvoda. Kineski farmeri uveliko se iseljavaju u Afriku, što pomaže kineskim firmama da pronađu poslovne mogućnosti na tom kontinentu. Li je uputio nekoliko hiljada Kineza u Afriku tokom nekoliko godina, iz grada Boadin u provinciji Hebej.
Njegova organizacija uglavnom je usredsređena na osnivanje poljoprivrednih kompanija koje se nazivaju „Boadin sela“. Ovakve Boadin farme nalaze se u Keniji, Ugandi, Gani i Senegalu, i na njima se sade usevi čiji se rod potom pretvara u prehrambene proizvode.
„Prvo, ljudi nisu spremni da idu u Afriku jer je tamo suviše toplo, mnogo je bolesti i ratova. Ali, otkad je kineska vlada pozvala ljude da odlaze u Afriku oni su mnogo odlučniji“, kaže Li.