Klasa kao porodica

Oni su mladi, prepuni ideja i dobrih vibracija .Otvoreni za susrete i saradnju, nova iskustva. Marija Jekić iz Beograda, Ana Trajković iz Leskovca i Dragan Mandić iz Valjeva vajarstvo studiraju na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, a vrele junske dane 2007.kao logičan sled okolnosti provode u Majdanpeku, kao učesnici umetničke radionice Majdanarta, Internacionalnog simpozijuma zlatarstva. Gotovo u glas izgovaraju reči hvale za ideju Majdanarta, definišući je kao posebno inspirativnu za vajare.
– Za nas je to veliki kontrast. Prelazak iz velikih u malu formu, ali je to dobro kao iskustvo i ideja – prenosi nam svoje utiske Dragan Mandić nakon prvog dana rada u modelarnici Zlatare Majdanpek. Slično misli i Marija Jekić.
– Sama ideja je fenomenalna. Organizator je obezbedio dobre uslove tako da ovde možemo da realizujemo sve – od ideje do kompletne realizacije.Ovo je i jedinstvena prilika da se vajari oprobaju i u radu sa plemenitim metalima – kaže Marija hvaleći posebno organizaciju Majadanarta na kome je ovo troje studenata prvi put. Njih troje su u gradu bakra i zlata zahvaljujući sporazumu o saradnji s Fakultetom umetnosti iz Zvečana o učešću u radu i organizaciji Majdanarta koji je potpisan u dogovoru sa republičkim Ministarstvom prosvete. Tokom rada u umetničkoj radionici budući vajari trebalo bi da osmisle komercijalni i unikatni nakit, kao što će u septembru u drugoj umetničkoj radionici simpozijuma zalatarstva raditi već afirmisani umetnici iz zemlje i sveta.
To što se Marija, Ana i Dragan razumeju sa tako malo reči, navelo nas je na pomisao da se dobro poznaju i da ih umetnost očigledno čvrsto povezuje.Potvrda za to stigla je kroz priču o fakultetu, klasi, profesoru.
– Akademija je savršeno organizovana. Okrenuti smo jedni drugima, kao porodica smo – kaže Ana Trajković. – Mi sa vajarstva smo, u odnosu na druge klase Fakulteta umetnosti, u prednosti. U II, III i IV godini osmoro nas je u klasi profesora Peka Nikčevića, omogućeno nam je da radimo 24 časa na dan. Sa profesorima imamo izuzetno dobru saradnju i mislim da smo u prednosti u odnosu na studente u Beogradu – kaže Mandić.
– Svi su nam materijali dostupni, možemo da se oprobamo u svemu. Imamo divnog majstora Dragana Nedeljkovića Dacija, dobre profesore, sve nam je tu u krugu Akademije – priča Marija Jekić, inače najmlađa od troje naših sagovornika. Ona je student II godine, dok su Mandić i Trajkovićeva studenti IV godine.
Prostor osnovne škole u Zvečanu sigurno nije idealan, smatraju sve troje, ali su okolnosti takve kakve jesu .Kompnezuju se verovatno voljom i studenata i profesora, pa o radu na Fakultetu umetnosti iz Zvečana studenti govore isključivo u pozitivnim kontekstu. Naravno, kao i svi mladi ljudi bilo gde u Srbiji ili svetu osim osvajanja novih znanja pronađu vreme i za druge stvari i kažu da i u Zvečanu vode normalan život – izlaze, rade, uče, a Dragan Mandić će, kaže, nastaviti dalje školovanje ili otići u Italiju koju odlikuje duga tradicija skuplture.
– Italijani mi odgovaraju i po temperamentu. Čuo sam da je i Norveška OK za vajare, ali one koji rade u drvetu – priča Mandić. Njegove koleginice sa klase nisu tako sigurne. – Vreme će pokazati šta i kako dalje, još je rano da odlučim – kaže Ana, a Mariji je u ovom trenutku važno da završi akademiju, a posle će videti.
Trodnevni rad u umetničkoj radionici Majdanarta na stvaranju modela unikatnog i komercijalnog nakita možda neće odrediti njihov životni put, ali će im sigurno obogatiti iskustvo.I životno i umetničko, sigurni su u to.

Još vesti iz ovog grada

Seča stabala u centru Majdanpeka kao „kontra udar“ javnoj raspravi o proširenju rudnika

Carola Rackete posetila Ne dam Nu Dau u Majdanpeku

Borba svih protv svih i svako za sebe osnova je kapitalizma: Umetnički duo Doplgenger, o „Vlaškoj buni“, medijskoj slici uzimanja rude nekad i sad

Ekološki aktivisti iz Majdanpeka optuženi za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv Kineza u Srbiji