TV Nova/ Ivan Dinić„Da bi izveštaj mogao da bude relevantan za tužilaštvo to mora da bude zvaničan dokument sa potpisima. Da sam učestvovao u radu, rekao bih im da mogu da učestvuju na osnovu neke odluke. A ovo je običan papir bez ikakvog potpisa“, reči su profesora Pravnog fakulteta i sudije Ustavnog suda Vladana Petrova, koje su provladinim tabloidima poslužile da delegitimišu izveštaje ekspertskih grupa za ispunjenost studentskih zahteva.
Gostujući u emisiji Utisak nedelje, Vladan Petrov je konstanto isticao da je problem što se ne zna ko čini te ekspertske radne grupe koje su izradile izveštaj o ispunjensoti zahteva.
Ovu njegovu izjavu su provladini tabloidi iskoristili kako bi umanjili značaj pomenutih ekspertskih grupa i ponovili mantru da su studentski zahtevi ispunjeni.
Tokom emisije, upitan o naknadnom objavljivanju dokumentacije a za koju je vlast više puta rekla da je u potpunosti objavljena, profesor Petrov je rekao da je to zato što su se studentski zahtevi menjali, odnosno, konkretizovali.
Vladan Petrov je u martu 2017. godine potpisao „Proglas za bolju Srbiju“, kao znak podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću. Kao razloge za ovaj postupak, naveo je „političko iskustvo Vučića, poznavanje mehanizama vlasti, lične karakteristike i nesporna harizma, upornost, rad… pružaju garanciju da ćemo dobiti, ako ga narod izabere, predsednika po meri Ustava“, prenosi Istinomer.
I godinu kasnije, u februaru 2018, pred beogradske izbore, podržao je listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.
Krajem oktobra 2024. godine govorio je o protestima protiv iskopavanja litijuma u Srbiji, navodeći da „ne bi želeo da nikom upućuje preterano jake kritike“, ali da „državni ograni moraju da rade svoj posao“.
Podržao je i novopečeni Pokret za narod i državu, ocenivši da će „već u narednim mesecima krenuti da ispunjava prvobitnu svrhu, posebno ako se u narednim nedeljama iskaže veća spremnost za proaktivnim delovanjem i dijalogom“.
Petrov funkciju sudije Ustavnog suda obavlja od 9. maja 2019. godine. Na to mesto ga je imenovala Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, a na dužnost sudije stupio je polaganjem zakletve pred predsednikom Skupštine Srbije.
Tada je naveo da ga je Ustavni sud Srbije prethodno pozivao da učestvuje na javnim raspravama (o mandatima odbornika 2011, o Statutu AP Vojvodine 2013, o Briselskom sporazumu 2014. godine), a da su ga u svojstvu eksperta angažovale „brojne međunarodne nevladine organizacije“ – OEBS, UNDP i tako dalje. Takođe je i član Venecijanske komisije.
U zvaničnoj biografiji Petrov navodi da je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao 1999. godine sa prosečnom ocenom 9,80, da je magistarsku tezu „Sukob domova u dvodomom sistemu“ odbranio 2002, a doktorsku disertaciju „Engleski ustav – priroda i struktura“ 2005. godine.
Za asistenta pripravnika za predmet Ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 2000, a za redovnog profesora za Ustavno pravo i Parlamentarno pravo 2016. godine.
Ispituje Ustavno pravo i pravosudno organizaciono na pravosudnom ispitu od 2017. godine. Ističe da se usavršavao na Međunarodnoj akademiji za ustavno pravo.
Kao samostalni autor napisao je udžbenik „Parlamentarno pravo“, a kao koautor, još dva udžbenika – „Ustavno pravo“ i „Ljudska prava“. Napisao je i studiju za OEBS o odnosu Ustavnog suda i redovnih sudova uporedno i u praksi. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova iz oblasti ustavnog prava – posebno ustavnog sudstva i parlamentarnog prava, kao i stručnih tekstova, objavljenih u Politici, Večernjim novostima, Danasu, Pečatu, Vremenu, NIN-u.
Govori engleski i francuski jezik.
Rođen je 1975. godine u Smederevu, bio je oženjen i otac je jednog deteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
