Ko su bili "targeti" Dijane Hrkalović? 1Foto: MUP Dizajn: Radenko Topalović

Major policije Aleksandar Ljubičić izazvao je krajem prošle i početkom ove godine veliku pažnju javnosti. Iznoseći sijaset optužbi na račun Dijane Hrkalović, on je, između ostalog, obelodanio papir naslovljen sa „Targeti“.

Prema njegovim rečima, radi se o spisku ljudi iz policije koji su se suprostavljali bivšoj državnoj sekretarki koja je dokument sačinila navodno svojeručno.

Kako je objasnio, on je do ovog papira došao nakon što mu je Hrkalović naredila, pre odlaska u UKP, da uništi određenu dokumentaciju iz njenog ormara. Ljubičić je, bar tako tvrdi, ponešto od te dokumentacije sačuvao, između ostalog, i ovaj sa kojim je odlučio da izađe i javnost.

Ljubičić je, međutim, verovatno crnim flomasterom, zatamnio imena tako da su ostali vidljivi samo inicijali, a u svojim gostovanjima na TV Objektiv, Pinku i Hepiju nije hteo da otkrije pun identitet osoba sa spiska.

Ko su bili "targeti" Dijane Hrkalović? 2

Radi se, kao što se vidi u dokumentu, o osobama sa inicijalima D. K., D. T., G. M., M. V. i N. T.

Dijana Hrkalović. Kao ni ministar Stefanović, ni bilo ko iz MUP-a nije demantovao autentičnost ovog dokumenta.

Aleksandar Ljubičić je, inače, u periodu o kojem je govorio, od 2014. do 2015. godine, radio u čuvenom Odeljenju za bezbednost pri kabinetu ministra unutrašnjih poslova. Kasnije je, kako je sam rekao, prebačen po kazni u Odeljenje za ratne zločine pri Tužilaštu za ratne zločine.

Odeljenje za bezbednost je, čini, ključno mesto kada se govori o Dijani Hrkalović i Nebojši Stefanović. Tu se dešavalo većina stvari oko kojih se sada spore nekadašnji najbliži saradnici, smišljale i realizovale mnogobrojne afere o kojima se sada govori i ako se jednom bude odlučilo da se do kraja rasvetle odnosi ovo dvoje nekadašnjih bliskih saradnika, analiza rada ovog odeljenja biće jedno od ključnih tema za buduću istragu.

Ko su bili "targeti" Dijane Hrkalović? 3
Gostovanje Aleksandra Ljubičića na TV Pink, screenshot TV Pink

Odeljenje za poslove bezbednosti pri kabinetu ministra unutrašnjih poslova zapravo je nastalo još u vreme Ivice Dačića. Branko Lazarević, Dačićev šef kabineta, je tražio da se Odsek za kontraobaveštajne poslove ukine u UKP u i da se kao Odeljenje za poslove bezbednosti prebaci iz UKP u kabinet ministra. Dakle, da jedno operativno odeljenje,što do tada nije bio slučaj, bude pod ingerencijama i u nadležnosti ministra.

To Odeljenje, što je veoma važno, formacijski nije u Direkciji policije. To je veoma bitno jer po prvi put u istoriji MUP a postoji operativno odeljenje koje odgovara ministru. U sistemu MUP a, jedina operativna služba koja odgovara ministru je Služba unutrašnje kontrole (SUK). Kroz Odeljenje za poslove bezbednosti prvi put postoje operativna lica koja mogu da postupaju po Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP).

Ovo Odeljenje je najpre ograničeno da desetoro ljudi, posle prošireno na 20 i služilo je za udomljavanje žena, rođaka, prijatelja… Tek po dolasku Dijane Hrkalović i Ivana Ristića za šefa kabineta ministra Stefanovića Odeljenje počinje da se popunjava njihovim ljudima, ponekad iz policijskih stanica, ali i sa ulice, kao što je slučaj sa Stefanovićevim kumom Goranom Papićem ili Vladimirom Tintorom, ministrovim fitnes trenerom.

Ovo pojašnjenje oko Odeljenja za bezbednost je važno upravo zbog ovog spiska koji je pokazivao Aleksandar Ljubičić.

Zaplet počinje kad Dejan Tripković, radnik MUP-a, jedan od „targetiranih“ sa ovog spiska sa inicijalima D. T., otkriva da ovo odeljenje prati, izmedju ostalog, novinare S. V. i S. M. On uspeva da izvuče i belešku o praćenju novinarke S. V. i sa tim najpre upoznaje Verana Matića i to uz posredovanje Dragan Kecmana (D. K. je prvi na spisku „targeta“ ), tada načelnika UKP PU Beograd i člana Komisije za rasvetljavanje ubistva novinara.

Matić sa beleškom odlazi kod Aleksandra Vučića, a kako je protekao njihov razgovor prepričala je novinarka Jelena Zorić u poslednjem Utisku nedelje. Kad je video belešku, Vučić je odmah pozvao Stefanovića i upitao ga da li je to istina. Ministar je odgovorio odrečno i na tome se sve završilo.

Tripković je u isto vreme odlučio i da lično ministra Stefanovića upozna sa nezakonitim aktivnostima Odeljenja za bezbednost. Samo koji dan posle njihovog razgovora, umesto preduzimanja konkretnih mera, kako je kasnije naveo Tripković u krivičnoj prijavi, fizički se uništavaju hard diskovi na kompjuterima i štampač kojima su se služili radnici Odeljenja za bezbednost.

Dejan Tripković zatim podnosi krivičnu prijavu koja biva ekspresno odbačena i to samo posle njegovog saslušanja u BIA što samo po sebi predstavlja neshvatljiv presedan.

Ko su ostali „targeti“

Na spisku „targeta“, pod inicijalima G.M., je Goran Mijailović, svojevremeno načelnik Policijske stanice Palilula. Hrkalović mu nikada nije oprostila što je 2012. godine protiv nje i još nekoliko aktivista SNS podneo krivičnu prijavu zbog nasilničkog ponašanja.

U toku kampanje za beogradske izbore, kod Bogoslovije. pripadnici Srpske napredne stranke, među kojim je bila i Dijana Hrkalović, primetili  su aktiviste pokreta Zajedno do pobede koji su držali transparent. Usledilo je najpre vređanje a zatim su Dijana i dugari prišli aktivistima suprotnog tabora i posle koškanja i fizičkog sukoba uspeli su da otmu transparent.

Na spisku je i nekadašnji predsednik Novog policijsko-sindikalnog saveza Momčilo Vidojević (M. V), kao i bivši inspektor Službe unutrašnje kontrole Nebojša Trbović (N. T.) koji je, nakon premeštanja u Sektor za vanredne situacije, napustio MUP Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.