Rušenje Hajzlerovog kupatila, objekta koji potiče iz XIX veka, neprijatno je iznenadilo građane Subotice, a pojedine stranke poput Lige socijaldemokrata Vojvodine i javno su reagovale tražeći objašnjenje ko je dozvolio da se uništi objekat koji predstavlja arhitektonsko nasleđe grada i praktično spomenik načina života Subotičana u prošlosti.
Rušenje Hajzlerovog kupatila, objekta koji potiče iz XIX veka, neprijatno je iznenadilo građane Subotice, a pojedine stranke poput Lige socijaldemokrata Vojvodine i javno su reagovale tražeći objašnjenje ko je dozvolio da se uništi objekat koji predstavlja arhitektonsko nasleđe grada i praktično spomenik načina života Subotičana u prošlosti. Liga je optužila gradsku vlast da je to samo jedan u nizu poteza kojima se uništavaju obeležja građanskog života u Subotici, kao i deo njegove istorije, počev od ukidanja tramvaja, zatvaranja i rušenja poznatih ugostiteljskih objekata, starih građanskih kuća specifične arhitekture, pa sve do rušenja pozorišta, koje je bilo i zaštićeni spomenik kulture.
Poznato gradsko kupatilo i sanatorijum, koje se nalazilo u samom centru Subotice, sagradila je porodica Hajzler 1890. godine, a zgrada je nakon rata nacionalizovana, odnosno oduzeta od Zoltana Hajzlera, sina Jakaba Hajzlera, osnivača kupatila. Zgrada je poslednjih nekoliko decenija u vlasništvu JKP Čistoća i zelenilo, koje je i odlučilo da je sruši, i na njegovom mestu podigne novi poslovni objekat. Odluka je doneta uz odobrenje svih nadležnih službi, uključujući i Zavod za zaštitu spomenika, koji tvrdi da nekadašnje kupatilo više nema vrednosti koje bi trebalo zaštititi. Činjenica je da je zgrada odavno „oslobođena“ brojnih kada, parnog kupatila, svlačionica sa kabinama kao i blatnog kupatila, i da je još nakon nacionalizacije njena prvobitna namena bila sasvim promenjena.
Zgrada je, međutim, ostala u svom prvobitnom obliku, sve do nedavnog rušenja, a u Subotici žive naslednici njenih nekadašnjih vlasnika, koji su državi uredno, kako je to propisao zakon, prošle godine prijavili potraživanje tog objekta, nadajući se da će u nekom budućem procesu restitucije u ovoj zemlji njihova porodica zgradu kupatila dobiti nazad. Realno je pretpostaviti da i oni koji su odobrili rušenje Hajzlerovog kupatila nisu bili neobavešteni, te da su sasvim izvesno znali da zgrada ne potiče iz socijalističkog perioda te da svakako mora imati vlasnike.
Milan Uzelac, predsednik subotičkog Udruženja za povraćaj imovine, podseća da je nedavno usaglašen Nacrt zakona o restituciji, i da se njegovo usvajanje već godinama obećava i najavljuje, ali sve do sada on nije donet, te je i svako insistiranje na problemu povraćaja oduzete imovine dok se zakon ne usvoji u krajnjoj instanci bezuspešno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
