Tito je smatrao, međutim, da je vera stvar svakog pojedinca, njegove savesti, i da u društvu treba da postoji sloboda veroispovesti, s tim da crkva bude odvojena od države.
Marko Vrhunec: Tito, titoizam – ličnost, dela, svedočanstvo bliskog saradnika (6)
Dr Marko Vrhunec je od 1967. do 1973. godine radio u Kabinetu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Najpre je radio kao savetnik za ekonomska pitanja, a potom i kao šef ovog kabineta. U zanimljivoj i intrigantnoj knjizi čije odlomke objavljujemo autor iz ličnog ugla govori o tome kako je bilo raditi sa Titom. Rukopis je objavio Savez antifašista Srbije. Knjigu je sa slovenačkog jezika prevela Tatjana Detiček-Vujasinović.
Ipak je smatrao da komunista ne sme biti pobožan ili odlaziti u crkvu koja se na našim prostorima posebno kompromitovala kolaboracijom sa nacifašizmom. Sva njegova promišljanja bila su usmerena samo ka jednom cilju: stvoriti društvo koje bi ponudilo sve uslove za dobar život svim radnim ljudima i to doista i ostvarilo. Bio je uveren da taj cilj može postići samo snažna, organizovana i disciplinovana partija koja na vlasti sprovodi diktaturu proletarijata, radnih ljudi i napredne inteligencije i dosledno uvodi socijalizam kao društveno uređenje, delujući na osnovama demokratskog centralizma kao garanta jedinstva mišljenja i odlučne akcije. U svojim razmišljanjima odbacivao je višepartijski sistem kao nužni oblik veće demokratičnosti, naročito zbog toga što je upravo u njemu video opasnost od stvaranja šest republičkih partija, koje bi se u višenacionalnoj državi formirale na nacionalističkoj osnovi. Ovaj strah se pokazao opravdanim jer je višepartijski sistem bio uveden odmah posle nastanka novih država i raspada Jugoslavije, a nakon toga je došlo do građanskog rata sa strašnim posledicama.
Jugoslovenski jednopartijski sistem temeljio se na narodnoj demokratiji, odnosno na vlasti naroda za narod, uz uvažavanje pluralizma interesa, čime je trebalo zainteresovati i mobilisati građane, naročito omladinu, da se uključe u upravljanje državom. Taj sistem je sadržao sve elemente pravne države, uspostavio tri grane vlasti, zakonski uređenu slobodu govora i konstruktivne kritike, kao i sve savremene institucije moderne države.
Uz partiju delovao je i Socijalistički savez radnog naroda, obuhvatajući široke narodne mase, koje su u njegovom okrilju mogle ostvariti uticaj preko društvenopolitičkih organizacija, kao što su sindikati, omladina, savez boraca i druge, kao i mreža organizacija civilnog društva. Zadatak ovih organizacija bila je borba protiv devijacija, birokratizma, sektašenja, nehumanosti i kršenja osnovnih ljudskih, socijalnih i narodnih prava i dužnosti. Sistem je podsticao proces podruštvljavanja društva, kako ga je koncipirao marksizam, uključujući i proces odumiranja države.
Mada je ovde reč o vizijama i opštim smernicama, Tito je ustrajao na tome da se jugoslovensko društvo razvija samo u tom pravcu.
Kada danas posmatramo taj pravac, moramo zaključiti da je to treći put, da on i danas predstavlja pravi smer ka socijalizaciji kapitalizma i demokratizaciji socijalizma, što jedino daje nadu da će se sve brojniji gorući svetski problemi uspešnije rešavati.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
