Foto: Z.S.M.Na današnjoj sednici Skupštine grada, kao treća tačka, usvojeno je premeštanje biste dr Mihaila Ilića sa Trga Radomira Putnika kod Suda na lokaciju Zdravstvene stanice broj 5 u Erdogliji.
Nadležni smatraju da se ova bista, za koju niko i ne zna kada je postavljena platou kod Suda ne uklapa u rekonstrukciju trga, a doktor Ilić, ionako ima spomenik u prirodnoj veličini u samom Kliničkom centru.
Odbornici kragujevačke Skupštine grada, na 15. redovnoj sednici usvojili su i odluku da se sa platoa ispred Suda izmesti bista dr Mihaija Ilića, na mesto kod Zdravstvene stanice broj 5, u naselju Erdogilija.
Ovaj predlog podneo je Miljan Bjeletić, formacijski kao predsednik Komisje za podizanje spomenika i član Gradskog veća za kulturu.
Inače, i samo Kragujevčani su začuđeni da na platou ispred Suda, čija se rekonstrukcija sprema na proleće i o čemu je Danas već pisao, uopšte i postoji ova bista.
Na Trgu dominira spomenik vojvodi Radomiru Putnku, Kragujevčaninu, rad akademika Nikole Koke Jankovića, takođe rođenog u ovom gradu koji je još davne 1992. godine svečano otvorio Radoman Božović, tada premijer Srbije ispred SPS-a.
Sama bista, dr Mihaila Ilića, poznatog kragujevačkog lekara i još poznatijeg socijaliste sa početka prošlog veka, nekako je skrajnuta na ovom platou, niko ne zna ni kada je tu postavljena i, eventulano, odakle premeštena, a na postamentu – zbog zuba vremena i ako je bilo nekog natpisa on danas ne postoji.
Moralo bi, da se poveruje na reč da je baš u pitanju dr Mihailo Ilić.
Pak, ovaj poznati lekar i socijalista ima svoj spomenik u prirodnoj veličini u dvorištu kragujevačkog Kliničkog centra, rad slavnog Nandora Gliga, koji je od 1966. do 2005. godine nosio Ilićevo ime do promene statusa, po odluci Vlade Srbije.
Ovi inicijativu gradskih odbornika potvrdio je i kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture.
– Složili smo se sa tim predlogom iz dva razloga. Prvi je što već postoji spomenik dr Mihailu Iliću, jer da je u pitanju samo ta bista i da nema drugog obeležja, svakako da bi naše mišljenje bilo drugačije. Drugi je što zaista nema nikakve logike, istorijske i vizuelne da ona ostane na tom Trgu posvećenom vojvodi Radomiru Putniku, posle njegove rekonstrukcije, u kome dominira njegovo spomeničko obeležje – kaže za Danas Nenad Karamijalković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu.
Po njemu, nikakve logike nije ni bilo da bista dr Mihaila Ilića bude postavljena na tom mestu, u njihovoj arhivi Zavoda ne postoje podaci ko ju je i kada tu postavio, zbog čega, odakle kao i ko je njen autor, za razliku od spomenika Iliću u Kliničkom centru, kojeg je 1953. godine izradio slavni Nandor Glig.
O ovoj bisti koja će biti izmeštena u naselje Erdoglija, kod Zdravstvene stanice broj 5, nema podataka ni u Kragujevačkom leksikonu, koji su 2013. godine, u saradni sa Službenim glasnikom, izdale tadašnje lokalne vlasti, a u kojem su do detalja opisana sva spomenička obeležja na teritoriji grada.
– Kada i kako je ova bista postavljena baš ovde, potpuno skrajnuta, ostaje misterija i istraživački zadatak za naše stručnjake, konzervatore i novinare – iskren je Karamijalković.
Sa njim se slaže i glavni gradski arhitekta Ivan Radulović, koji, iako je na odmoru, odazvao se da govori za „Danas”. I Radulović smatra da je ovo obeležje „potpuno u zapećku”, niko ga i ne primećuje na platou kojim spomenik Putnika dominira i da ni on, o čemu ne postoje podaci ni u Skupštini grada, nikada nije saznao ko ga je „baš tu postavio”.
Pak, od Radulovića, saznajemo da pošto se ova bista nije ukalapala u plan najavljene rekonstrukcije Trga kod Suda, direktor Doma zdravlja doktor Vasile Antić je izašao sa predlogom, da se bista izmesti u Erdogliju. Po njemu, Antićeva zamisao je da sve zdravstevne stanice i ambulante Doma zdravlja na teritoriji Kragujevca dobiju imena po poznatim kragujevačkim lekarima, poput doktora Ilije Kolovića i slično, a za početak je da Mihailo Ilić, dobije svoje obeležje u Erdogliji i d aova stanica ponese ime po njemu.
Doktor Antić, se nije javio na pozive „Danasa” da ovu tvrdnju potvrdi ili opovrgne ali ona i ne deluje toliko nelogočno.
I Karamijalković, kao direktor Zavoda za zaštitu spomenika ne može da potvrdi ili oporekne da li je ova inicijativa potekla od njega, oni su kao ustanova reagovali na poziv gradskih struktura, ali ponavlja da su se tom inicjativom i oni saglaslili, posle razmatranja predloga i odluke tima na čijem je čeku stajao konzervator Đorđe Milovanović, istoričar umetnosti i da ostaje još samo određivanje precizne lokacije gde će bista dr Mihaila Ilića biti izmeštena, najverovatnije ispred samog glavnog ulaza u Zdravstvenu stanicu u Erdogliji, ali se očekuje da gradska Uprava za razvoj da konkretno rešenje.
Medicinski centar u Kragujevcu od 1966. godine nosio je ime dr Mihailo Ilić. Ovaj naziv zadržao je i kada je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka postao Kliničko-bolnički centar.
Ovo ime ova ustanova nosila je sve do marta 2005. godine kada je odlukom Vlade Srbije prerasla u Klinički centar, a od januara prošle godine je Univerzitetski klinički centar. U njenom dvorištu i dan danas stoji bista u prirodnoj veličini dr Mihaila Ilića.
Lekar, socijalista i humanista
Doktor Mihailo Ilić, rodio se u porodici seoskog kmeta u selu Mečkovac – danas po njemu kragujevačkog prigradskog naselja Ilićevo – 1857. godine. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje završio je u Kragujevcu. Studije medicine završio je u tadašnjem Šetrogradu i u svoj rodni Kragujevac vratio se posle lekarske prakse u Rusiji 1902. godine.
Po pisanju istoričara Boriše Radovanovića u monografiji „Stari Kragujevac”, još kao veoma mlad došao je u dodir sa socijalističkim idejama Svetozara Markovića, koji je tada živeo i delao u Kragujevcu. Aktivno je učestvovao u radničkim demonstracijama „Crveni barjak” i sarađivao kao autor sa levičarskim glasilima.
Po povratku u Kragujevac, u kome je razvio živu političku aktivnost, bio je angažovan kao lekar u Vojno-tehničkom zavodu tada najvećem industrijskom komleksu u Kraljevini Srbiji. U sećanju starih Kragujevčana ostao je zapamćen kao veliki humaista i lekar koji je siromašne i člnove njihovih porodica lečio besplatno.
Kao poslanik, je u septembru 1903. izabran u Narodnu skupštinu ispred Socijaldemkratske stranke Srbije. Preminuo je 1905. godine od tuberkuloze i sahranjen o trošku radnika kragujevačkog VTZ-a.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
