remlj je saopštio juče da ne vidi ništa novo u stavu lidera grupe G7 prema sankcijama Moskvi i ukazao da postoje razlike među njenim državama-članicama. Britanski premijer Dejvid Kameron i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk prethodno su izrazili nadu da će na dvodnevnom samitu G7, koji je počeo u nedelju u bavarskim Alpima, biti predstavljen jedinstveni stav prema sankcijama koje su uvedene Rusiji zbog krize u Ukrajini.
„Da, obratili smo pažnju na poslednje saopštenje o sankcijama. To nisu nove teze. Takođe smo obratili pažnju na činjenicu da se razlikuju pristupi učesnika samita. Neki pričaju o potrebi za dijalogom s Rusijom i nemogućnosti da se reše ozbiljni problemi bez dijaloga, tako da nastavljamo da pažljivo pratimo situaciju“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Lideri EU su se dogovorili u martu da će sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini biti na snazi sve dok ne bude potpuno primenjen sporazum o prekidu vatre, koji je postignut u Minsku 12. februara. Međutim, o tome tek treba da bude donesena zvanična odluka. Rusija, koja je u martu prošle godine aneksirala ukrajinsko poluostrvo Krim, negira da snabdeva proruske separatiste u istočnoj Ukrajini oružjem i vojnicima.
Peskov je naglasio da G7 treba da bude svesna koja strana mora da ispuni obaveze iz sporazuma koji je postignut u Minsku, aludirajući na Kijev. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je apelovao na zapadne sile da obezbede garancije da Kijev ispunjava svoje obaveze propisane sporazumom, što uključuje povlačenje teškog naoružanja i davanje veće autonomije regionima koji su u rukama separatista.
„Polazimo od pretpostavke da će Nemačka i Francuska, ostale kolege iz EU i SAD sarađivati sa ukrajinskim vlastima i iskreno ih podsticati da potpuno primene sporazum iz Minska“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da sankcije mogu da budu ukinute Moskvi samo potpunom primenom sporazuma iz Minska. Ona je naglasila da između Zapada i Rusije postoje problemi, odnosno prepreka i da ona ne vidi kako bi ta prepreka mogla da bude prevaziđena.
Pošto su veći deo prvog dana samita u Nemačkoj proveli u diskusiji o Ukrajini, što je rezultiralo reakcijom Kremlja, lideri G7 su se juče usredsredili na globalna pitanja, uključujući klimatske promene, terorizam i opasnosti od epidemija kao što je ebola. Merkelova je apelovala je na G7 da se posveti ostvarenju ciljeva o smanjenju emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Kako navode analitičari, pišu zapadni mediji, Merkelova, koja je poznata i kao „klimatska kancelarka“, nada se da će povratiti svoj kredibilitet tako što će naterati privredne zemlje G7 da postignu dogovor u vezi s jasno definisanim ciljevima kada je reč o emisijama do kraja godine, kada će u Parizu biti održan veći samit UN o klimatskim promenama. Borci za zaštitu životne sredine se nadaju da će Merkelova do tada uspeti da dobije obećanje da će se do 2050. izbaciti upotreba fosilnih goriva. Na sastanku u francuskoj prestonici bi takođe trebalo da se postigne dogovor o nasledniku Kjoto protokola. Merkelova je dobila podršku od francuskog predsednika Fransoe Olanda za svoju inicijativu za borbu protiv klimatskih promena.
Oland je apelovao na G7 da bude ambiciozna kada je reč o okončanju zavisnosti od fosilnih goriva do 2050, kao i da pruži finansijsku pomoć siromašnijim zemljama da bi mogle da promene svoje energetske sektore i smanje emisije štetnih gasova. „Obećanja moraju da budu data na ovom samitu G7“, rekao je Oland na marginama samita. Evropljani vrše pritisak na partnere G7 da se zakonom obavežu da ostvare ciljeve o smanjenju emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Japan je saopštio u nedelju da će pozdraviti zemlje koje budu postavile sopstvene ciljeve za smanjenje emisija karbon-dioksida. Američki predsednik Barak Obama se nije izjašnjavao o klimatskom pitanju.
af.
Vojna pomoć za borbu protiv IS
Dok je drugog dana samita G7 u Nemačkoj Francuska vodila glavnu reč o borbi protiv klimatskih promena, Italija se istakla u razgovorima o bezbednosnim pitanjima, saopštio je jedan zvaničnik G7, prenele su agencije. Na sastanku je juče reči bilo i o međunarodnoj bezbednosti, te su lideri Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, SAD i EU razmatrali opasnosti koje vrebaju od grupa islamskih ekstremista, kao što je Islamska država i Boko Haram. „Svi lideri G7 zagovaraju pružanje vojne i humanitarne podrške za borbu protiv širenja Islamske države, kao i pružanje pomoći za stabilizaciju regiona“, rekao je zvaničnik G7. Lideri G7 sastali su se s kolegama iz Nigerije, Senegala, Etiopije, Liberije, Južne Afrike, Tunisa i Iraka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
