Kreni – Promeni: „Životinje u katastrofalnim uslovima, Nacrt zakona donosi novu korupciju“

Stručnjaci upozoravaju da Nacrt sadrži brojne nedostatke.

I dok Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede demantuje ove navode, tvrdeći da ne postoji namera zloupotrebe, zabrinuta stručna javnost ističe da je stanje u kojem žive životinje u Srbiji odavno alarmantno, da ogroman novac namenjen za dobrobit životinja do njih nikada ne stiže, kao ni veterinarska nega, te da su psi u lokalnim prihvatilištima često izgladnjivani, a njihovo hvatanje neretko ima i smrtni ishod.

Oni koji prežive iz prihvatilišta se vraćaju na ulice neretko nesterilisani i zaraženi. Novi nacrt ne samo da ne rešava ove probleme već dodatno otvara vrata malverzacijama.

Zato oni koji se bore za prava životinja u našoj zemlji sumnjaju u njegovu validnost.Reagujući na predlog Ministarstva, organizacija Kreni – Promeni pokrenula je peticiju „STOP nehumanom Nacrtu zakona o dobrobiti životinja“, koju je do sada potpisalo oko 17.700 ljudi.

U peticiji je navedeno da je za projekat Reinforcement of Animal Health and Welfare in Serbia Ministarstvo poljoprivrede dobilo 1,38 miliona evra iz EU IPA fonda za usklađivanje propisa sa EU, humano rešavanje problema napuštenih životinja, smanjenje ujeda i sprečavanje širenja zoonoza – te da predlog zakona ne ispunjava nijedan od tih ciljeva, već dodatno pogoršava stanje. Sve to pojačava sumnju da se Zakon namerno provlači „ispod radara“ kako bi prošao bez otpora javnosti i da su autori i radna grupa koja je Nacrt sastavljala – nepoznati.

Da iza čitavog problema stoji korupcija, za Danas ističe Jelena Banac iz Tima za dobrobit životinja u Kreni – Promeni.

Organizacija godinama prati stanje na terenu i više puta je pokušavala da stupi u kontakt s nadležnima, posebno na lokalnom nivou, gde je tim obilazio prihvatilišta u saradnji s lokalnim organizacijama za brigu o životinjama.Prilikom posete mestima poput Rume, Čačka, Gajdobre i Bačke Topole, uočili su da se budžetska sredstva za zoohigijenu troše protivno zakonskim propisima.Banac posebno ukazuje na odgovornost Uprave za veterinu i načelnice Službe za dobrobit životinja Maje Andrijašević, pitajući da li je ikada ušla u neko od tih prihvatilišta i videla uslove u kojima životinje borave.

– Životinje su izgladnele, pune parazita i krpelja, veliki broj pasa je natrpan u kaveze gde se uzajamno povređuju i međusobno se zaražavaju. Ako se sredstva iz budžeta za zoohigijenu ne koriste za njihovu dobrobit i lečenje – gde zapravo završavaju? – pita Banac.

Dodaje da prihvatilišta treba da obezbede osnovnu veterinarsku negu, vakcinaciju, čipovanje i sterilizaciju, a potom vraćanje životinja na stanište, čime bi se smanjio broj napuštenih pasa. Umesto toga, u Srbiji vlada praksa izgladnjivanja i ubijanja. U zimskom periodu, prizori u prihvatilištima su dramatični.

Kao ilustraciju navodi slučaj u Rumi, gde je protiv javnog komunalnog preduzeća pokrenut sudski postupak, jer su u više navrata pronađene bolesne i izgladnele životinje. Testiranjem je utvrđeno da su mnoge bile zaražene parvovirusom, štenećakom i drugim bolestima, iako je veterinar formalno bio plaćan a JKP nije imao potpisan ugovor i sprovedenu javnu nabavku za pružanje veterinarskih usluga.

To, kaže Banac, jasno pokazuje zloupotrebu sredstava. Kao i to da Ruma nije izolovan slučaj.

– Srbija ima ogroman problem s napuštenim životinjama, dok nadležno ministarstvo problem godinama gura pod tepih. Zakoni postoje samo na papiru. Sada, usred leta i godišnjih odmora, netransparentno se predlažu izmene zakona koji se ionako ne primenjuje. Novi nacrt daje još veća ovlašćenja službama zoohigijene, koje ne rade svoj posao savesno – uključujući i pravo da životinje ubijaju bez veterinarskog mišljenja – upozorava Banac.

Posebno problematičnom navodi praksu privatne firme Avenija MB, koja ima ugovore sa više od 40 opština koje su inače bile u obavezi da izgrade svoja prihvatilišta. Dok sredstva odlaze u džep vlasnika Avenije MB, problem se ne rešava jer u praksi se napušteni psi hvataju, u prihvatilištu međusobno zaražavaju, a zatim ponovo izbacuju na ulice raznih gradova ukoliko prežive horor Avenojimog “prihvatilišta”.

– Iz budžeta se bespovratno izdvajaju milioni evra, a da se problem napuštenih životinja ne rešava. Reč je o ogromnoj korupciji – ukazuje Banac.

Dodaje da problem obuhvata i ilegalne odgajivačnice, kao i Kinološki savez Srbije, jer više od 4000 odgajivačnica registrovanih kod Kinološkog saveza nemaju dozvolu za rad nadležnih Ministarstva i nisu uvedene u legalne tokove.

Naša dežava ne može da primi toliki priliv štenaca koji se bez ikakve kontrole prodaju na peotivzakonit način, neretko po vašarima i glasilima poput Kupujem Prodajem. Problematičan je i status Kinoloskog saveza registrovanog kao udruzenje građana dok nastupa kao nacionalnni savez i zgrće ogorman profit takođe ne vodeći računa o dobrobiti životinja.

Kao problem podvlači i to što bi Nacrt omogućio da službe zoohigijene po svojoj slobodnoj proceni mogu da ubiju uhvaćene životinje i bez – ponavlja – veterinarskog mišljenja.

Te aktivistkinja upozorava da bi usvajanje depopulacije, koje je navedeno u Nacrtu, otvorilo put masovnim ubistvima napuštenih životinja.

– Primer Bačke Topole najbolje pokazuje šta to znači. Psi tamo ulaze, ali izlaza nema. Do juna ove godine uhvaćeno je 96 pasa, od kojih je dvadesetak „eutanazirano“, a više od 70 „uginulo“. Dakle, veterinarska nega im uopšte nije pružena – dok isti veterinar od 2018. godine i dalje radi u tom prihvatilištu, a mesečne fakture za njegovo isplaćivanje godinama su iste – 45.000 dinara. Reč je o očiglednoj korupciji – zaključuje Banac.

Dodaje da je Kreni – Promeni u Bačkoj Topoli razgovarao sa veterinarom koji u svemu tome ne vidi ništa sporno, iako su mnogi psi koji su usmrćeni bili zdravi i nisu pokazivali znake agresije.

– Sama opština Bačka Topola uopšte ne sprovodi CNR program, jer iz budžeta nisu izdvojena sredstva za sterilizaciju. Umesto toga, ako želite da udomite psa iz tog prihvatilišta, sterilizaciju morate da platite – i to isključivo veterinaru koga je angažovalo javno komunalno preduzeće. Ako već ne sprovode sterilizaciju i ako opština ne izdvaja novac iz budžeta, zašto onda nameću izbor veterinara koji će obaviti taj postupak? – upitkuje sagovornica.

Praktično, zaključuje sagovornica, sredstva iz budžeta izdvajaju se za zoohigijenu – najčešće za Aveniju, ali i za javna komunalna preduzeća iz Požege, Čačka i drugih gradova.

– Ta preduzeća hvataju životinje, njihov zadatak bi bio da im pruže potrebnu negu, da ih sterilišu i vrate na stanište i promovišu njihovo udomljenje. Saradnja sa udruzenjima je loša ili nepostojeća osim retkih izuzetaka i tako iza zidova u tišini i bez svedoka nestaju hiljade životinja svake godine. To pre svega nije humano, ako govorimo o etičkim motivima. No, ovo nije samo pitanje morala, već i ogromne korupcije, nepoštovanja propisa i Zakona – objašnjava Banac.

Ona zaključuje da smo takvim odnosom „životinje srozali na nivo komunalnog otpada“ i podseća da mnoge, bilo da je reč o domaćim životinjama sa farmi ili vlasničkim ljubimcima, posle smrti završavaju pored kontejnera. Veoma je uznemirujuće što ljudi neretko i novorođene životinje ostavljaju pored kontejnera, po njivama, kanalima umesto da svoje ljubimce sterilišu.