Nakon ubistva prošle godine tokom uviđaja je pronađena čaura. Ubistvo se dogodilo u automobilu tako što je vozač ubio suvozača, a zatim ga izbacio iz vozila. Nakon veštačenja utvrđeno je da su pronađene čaure identične čaurama iz starog predmeta. Reč je bio o slučaju izazivanja opšte opasnosti. S obzirom na to da je izvršilac tog ranijeg krivičnog dela bio poznat, policija je imala dobar trag za rasvetljavanje ovog ubistva.
Policija privremeno oduzima automobil osumnjičenog, a nakon skidanja lajsni i tapacirunga sa vrata vozila, veštaci Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra pronalaze tragove krvi za koju se pretpostavlja da je od ubijenog. To je naknadno i potvrđeno DNK analizom tih tragova u laboratoriji.
Ovo nije primer iz popularnih američkih serija i filmova o forenzičarima. Reč je o jednom „uobičajenom“ slučaju zaposlenih u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru MUP Srbije (NKTC).
– Mesečno se uradi oko 100 složenih DNK veštačenja, koja obuhvataju više analiza – objašnjava za Danas Lazar Nešić, načelnik NKTC MUP Srbije.
On ističe da se godišnje urade veštačenja oko 16.000 predmeta. Prema njegovim rečima, DNK analiza može trajati od jednog radnog dana, kada je reč o nespornom uzorku, do nekoliko dana, ako je to forenzički uzorak, odnosno ako je sa mesta uviđaja. Načelnik Nešić ističe da je DNK informativan koliko i otisak prstiju i da se analizom utvrđuje samo identitet pojedinca, odnosno ne sadrži informaciju o osobinama čoveka, rasi ili naslednim bolestima.
Na pitanje Danasa koliko kriminalcima pomaže pri eventualnom prikrivanju krivičnog dela poznavanje forenzike, Nešić kaže da to donekle otežava posao policiji, ali da na mestu zločina uvek ostane neki trag. On navodi primer iz prošle godine, kada je otkrivena razbojnička grupa, iako su njeni pripadnici nosili rukavice tokom pljački banaka i pošte.
– Zaboravili su određeni predmet, prilikom izvršenja jednog krivičnog dela. Nakon njegove obrade otisak se pojavio, ali ne toliko uočljiv da bi se upotrebio za identifikaciju. Policijski službenici Kriminalističko-tehničkog centra su zato iskoristili uređaj novije generacije, koji uz pomoć više vrsta alternativnih svetala uspeva da pronađeni otisak postane jasno uočljiv, tako da je razbojnik ubrzo identifikovan i uhapšen, a zatim i cela kriminalna grupa – objašnjava naš sagovornik.
Od trenutka kad policija dobije poziv da se dogodilo neko teško krivično delo, postoji jasno utvrđena procedura kada je reč o istražnim radnjama.
– Na mestu zločina kriminalistički tehničari rade forenzičku obradu, odnosno fiksiraju se svi tragovi – od otisaka prstiju, dlanova ili stopala, krvi ili drugih bioloških tečnosti, kao i oružja, čaura ili bilo kojih predmeta sa lica mesta za koje se to proceni. Na mestu zločina sve se dokumentuje i razvrstava se ono što bi bilo korisno u daljoj istrazi. Svi uzorci pažljivo se čuvaju, a zatim se nose u naše laboratorije, gde se uz pomoć specijalnih metoda i uređaja dalje obrađuju – ističe šef srpskih forenzičara.
Osim DNK veštačenja u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru obavljaju se i veštačenja glasa, akcidenata, dokumenata i autentičnost oznaka vozila. Takođe, veštači se i vatreno oružje, hemijska veštačenja, daktiloskopija, ali i fizičko-hemijska analiza, zaplenjene droge ili eksploziva. Značajan segment NKTC je i sudska medicina, koja je jedna od najznačajnijih oblasti pri rešavanju i materijalnom dokazivanju najtežih krivičnih dela.
Inače, u Srbiji, u daktiloskopskom registru, ima više od 200.000 otisaka prstiju.
– U DNK bazi podataka trenutno ima oko 2.000 DNK profila, ali će ona postati prava baza tek kada u njoj bude približno onoliko podataka koliko ih ima i u registru otisaka prstiju – naglašava Nešić. On dodaje da se DNK profil utvrđuje iz tragova krvi, semene tečnosti, znoja, zuba… Naš sagovornik napominje da se uzorak DNK od neke osobe radi isključivo po odobrenju suda, kao i da se analiza bioloških tragova osumnjičenog radi u odvojenim prostorijama od onih u kojima se obrađuju tragovi sa uviđaja, kako ne bi došlo do kontaminacije.
Da DNK veštačenje nije jedini alat u rukama pravde, mada svakako moćan, pokazuje i primer iz 2009. godine kada je otkrivena i uhapšena velika razbojnička grupa, jer je prilikom pljačke jednom od izvršilaca ispao neispaljen metak zbog nestručnog rukovanja pištoljem. Osim razbojništva, toj kriminalnoj grupi se na teret stavlja i ubistvo. To ubistvo je povezano sa razbojništvom upravo uz pomoć te neispaljene čaure, jer je veštačenjem utvrđeno da na sebi ima identične specifične tragove, kao i metak iz slučaja razbojništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
