Kuba uslovila sporazum ukidanjem američkih sankcija

Treći i poslednji dan samita Ujedinjenih nacija u Rimu bio je obeležen žučnom debatom o tome u kojoj meri sve veća proizvodnja biogoriva utiče na porast cena hrane u svetu. Međutim, glavni delegat SAD na konferenciji rekao je da je moguće postizanje konsenzusa povodom ovog pitanja. Američki sekretar za poljoprivredu Ed Šafer izjavio je na sastanku svetskih lidera, agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), banaka za razvoj i predstavnika kompanija, da je postignut napredak povodom pitanja koliko proizvodnja biogoriva utiče na skok cena hrane u svetu. „Čini se da konsenzus o ovom problemu samo što nije postignut“, navodi se u saopštenju Šafera. „Smatramo da biogoriva utiču na porast cena hrane ali ne mislimo da su ona najbitniji faktor koji dovodi do poskupljenja“, rekao je on.
Međutim, insistiranje Kube da jedan dokument sa samita UN u Rimu treba da se tiče ukidanja embarga doveo je juče do kočenja postizanja sporazuma o strategiji kojom treba da se spreči dalje širenje gladi u svetu, saopštili su delegati i zvaničnici agencije UN za hranu. SAD, veliki donator humanitarne pomoći, protivi se osudi dugoročnog embarga. Američka delegacija odbila je da komentariše embargo jer su pregovori iza zatvorenih vrata još uvek bili u toku. „Smatram da ne smemo mešati svrhu samita s političkim ciljevima“, izjavio je Alberto Lopez, član španske delegacije. „Ulažemo napore za postizanje sporazuma kojim bismo rešili problem širenja gladi u svetu. Ne možemo proglasiti deklaraciju koja ide u korist samo jednoj zemlji“, dodao je on.
U konačnom nacrtu deklaracije samita navodi se da je neophodno povećati proizvodnju hrane, ublažiti trgovinske restrikcije i staviti veći akcenat na sporno pitanje biogoriva. Nacrt je dokaz da zemlje nastoje da postignu sporazum o strategiji u cilju sprečavanja širenja gladi. Na kraju nacrta zemlje su se obavezale da će ublažiti patnju naroda koji je pogođen krizom zbog nestašice hrane, zatim da će povećati proizvodnju hrane, više ulagati u poljoprivredu, omogućiti bolji pristup hrani i koristiti prirodne resurse na razuman način.
Pri izradi nacrta konačne deklaracije bilo je neophodno uspostaviti ravnotežu između suprotstavljenih mišljenja o biogorivima, što je u velikoj meri obeležilo samit. Navodi se da je „nužno“ suočiti se sa „izazovima i prilikama“ koje su posledica proizvodnje biogoriva, dodajući da je „od velike važnosti sprovesti istraživanja kako bi bilo potvrđeno da proizvodnja i upotreba biogoriva nemaju štetne posledice“.
SAD i Brazil, dva sve veća proizvođača biogoriva, imaju različite stavove povodom toga koja je hrana bolja za proizvodnju biogoriva-kukuruz, šećer ili biljno ulje, a čini se da se malo njih slaže u tome koliko biogoriva doprinose širenju gladi u svetu. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je na konferenciji za štampu zahtevao uspostavljanje vodeće smernice u proizvodnji biogoriva.
Većina zemalja i međunarodnih organizacija koje su prisustvovale samitu smatraju da je za porast cena hrane u svetu zaslužno više faktora zajedno: povećanje energetskih troškova, veća potražnja za mesom i mlečnim proizvodima u nekim zemljama u razvoju, trgovinske restrikcije, spekulacije kao i veća potražnja za biogorivima.
SAD tvrde da biogoriva imaju malo uticaja, svega dva do tri odsto, na ovogodišnje povećanje cena hrane u svetu, dok ostale zemlje tvrde da je uloga biogoriva u poskupljenju mnogo veća kada se uzmu u obzir pojedine vrste žitarica. Dok biogoriva neznatno utiču na cene pirinča i pšenice, u velikoj meri doprinose skoku cena kukuruza i biljnog ulja, izjavio je Džonatan Lingam, stručnjak za poljoprivredu iz britanske delegacije.