Ljiljana Karadžić ponovo poziva supruga na predaju

Ljiljana Zelen – Karadžić ponovo je poručila svom suprugu Radovanu Karadžiću da njihova porodica „prolazi kroz pakao“ zbog njegovog skrivanja i da ona, deca i unuci očekuju da se preda.
Zelen-Karadžić je u intervjuu sarajevskom nedeljniku Slobodna Bosna kazala da su njenu porodicu stalno posećivali agenti CIA, podsetila je da je njen sin Saša bio zatvaran, kao i da joj međunarodni predstavnici godinama poručuju da će „gladovati“ i imati „ozbiljne posledice zato što se Radovan nije predao“. Objašnjavajući svoj poziv Karadžiću da se preda, koji je uputila jula 2005. posredstvom američke novinske agencije AP, ona je rekla da je to učinila na nagovor agenta CIA, da je „dobila zadatak“ da pozove supruga da se preda, ali da to nije učinila pod „velikim pritiskom“.
– Naprosto sam, posle svega, mislila da je najbolje da ga na taj način pozovem da se preda, jer drugi način komunikacije između nas nije postojao, kao što ni danas ne postoji. Poslednju poruku od Radovana primila sam 2002. i nikada više nismo imali nikakvog kontakta – tvrdi Ljiljana Karadžić. Takođe navodi da joj je suprug rekao da je krajem juna 1996. potpisao tajni sporazum sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, da se obavezao da će napustiti mesto predsednika države i stranke SDS i da se neće pojavljivati u javnom i političkom životu. Zauzvrat je dobio garancije da neće biti proganjan i da „može zaboraviti Hag“.
Ona tvrdi da je američki ambasador za pitanja ratnih zločina Pjer Rišar Prosper krajem 2001. u Nikšiću posetio Radovanovog brata i majku, Luku i Jovanku, kada je kazao da Radovana „više nikada neće videti živog i da će ga oni, kada ga nađu, ubiti, a vi ćete svi crkavati od gladi do smrti“. Karadžićeva supruga još ističe da ju je jednom, u kući na Palama, bez najave posetio bivši komandant NATO u BIH, američki general Stiven Šuk, koji se „počeo derati s vrata“ i rekao da će „patiti i gladovati“. Prisećajući se pretresa koji su u stanu njihove kćerke Sonje i sina Saše obavili pripadnici EUFOR-a u februaru ove godine, Ljiljana je rekla da se ispostavilo da su tada tražili DNK kako bi je uporedili sa nekim čovekom koji je ličio na Radovana, a koji je uhapšen u Panami.
Ona je rekla da nije imala utisak da se njen suprug plaši niti da ga neko traži do 1998. i da je iste godine „znao po 40 minuta telefonom razgovarati sa Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić“.
– Da je neko prisluškivao njihove telefonske razgovore, mogao ga je bez problema locirati – kazala je Ljiljana Karadžić.
– Ne znamo ni gde je, ni da li je živ. Mi samo želimo da se ovo jednom završi, da se Radovan preda, ili da bude uhapšen. Sve je u njegovim rukama i onih koji ga traže, zaključila je supruga haškog bengunca.