Oni koji danas vole ono što rade sigurno se nalaze u manjini, i obično se, kada se govori o takvim fenomenima, misli na ljude koji dobro zarađuju ili uživaju slavu svog poziva, a najmanje na tzv. obične profesije. Subotičanin Šandor Varga je u tome bez sumnje izuzetak – on je profesionalni oštrač i toliko voli svoj posao da ga ne ostavlja ni nakon penzionisanja.
Oni koji danas vole ono što rade sigurno se nalaze u manjini, i obično se, kada se govori o takvim fenomenima, misli na ljude koji dobro zarađuju ili uživaju slavu svog poziva, a najmanje na tzv. obične profesije. Subotičanin Šandor Varga je u tome bez sumnje izuzetak – on je profesionalni oštrač i toliko voli svoj posao da ga ne ostavlja ni nakon penzionisanja. A njime se bavi već 63 godine, što znači da je uveliko zagazio u penzionersko doba. Još uvek ima svoju radnju u centru Subotice, i u njoj provodi najveći deo dana, tačan i savestan kao i na početku svoje zanatske karijere.
Majstor Varga je, u stvari, poslednji školovani oštrač u Subotici, a po svoj prilici i široj okolini. Ostali više nego malobrojni oštrači u gradu su uglavnom priučeni majstori drugih zanimanja, a oštrenja su se prihvatili kao dopunske delatnosti, ili prosto zato što su njihove mušterije tražile i takvu uslugu. Šandor Varga je takoreći poslednji čuvar vatre, i sa njim će verovatno ovaj zanat izumreti – bar u onom profesionalnom vidu za koji je nekada bilo potrebno školovati se po nekoliko godina. Kaže da je posao počeo učiti kao šegrt kod jednog od poznatih oštrača u Novom Sadu, još u vreme kada su „šegrti gazdaricama nosili cegere na pijaci“. I danas o svome učitelju i gazdi govori s poštovanjem, jer je u njemu pored učitelja našao i pedagoga roditeljskog autoriteta. A danas u stvari nestaju i ti priučeni oštrači, jer vreme je prosto pregazilo ovo znanje, kaže majstor Varga. Ljudima gotovo da i nisu potrebni oštrači.
– Znate, kada mi donesu nož na oštrenje i ja im kažem cenu, oni mi odgovore da za to mogu kupiti potpuno novi nož. A to i jeste tako, žali se majstor Varga.
Ipak, on i dalje ostaje „na bojištu“. U njegovoj radnjici još uvek bruje mašine za obradu sečiva razne finoće i kvaliteta. Tu i danas možete doneti ne samo noževe i makaze već sve što služi za sečenje. Kao nekada u velikoj novosadskog gradskoj oštračnici gde je majstor Varga započeo svoj zanat, i ovde je moguće „naštelovati“ i precizne hirurške instrumente, razne brijače, skalpele, ali i sasvim gruba sečiva poput sekira, satara ili drugih alata. Uz to, i profesionalni kodeks ovog majstora svog zanata kao da se opire naletu vremena: „Ukoliko mušterija nije zadovoljna urađenim, ja joj svakako neću naplatiti. U stvari, ja ne naplatim ni onda ako sam nisam zadovoljan time što sam uradio“, kaže g. Varga. Na tu činjenicu se svakako nadovezuje i podatak da je posao napustio samo jedan jedini put – kada je zbog operacije morao u bolnicu. A prvi put je na godišnji odmor otišao kada je već bio zašao u četrdesete godine.
– Ja sam bio srećan u životu. Nisam morao otići na taj zanat! Otac mi je govorio da mogu ići na druge škole. Ali, ja sam to voleo. Prosto, ne mogu da zamislim da ne radim ovaj posao. I danas još uvek odlazim u radnju u sedam i ostajem do pola tri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
