Mao Cedunga nazivao suncem

Tibetanski duhovni vođa dalaj-lama prošao je životni put od kineskog saveznika do kineskog neprijatelja. Komunistička partija Kine danas dalaj lamu smatra neprijateljem kada je reč o borbi za Tibet, iako je na njega nekada gledala kao na ključnog saveznika u kontroli te oblasti.
Mladi dalaj-lama je, podstaknut nadama o modernizaciji koju su na Tibet doneli kineski komunisti, uzvratio ushićenom hvalom na račun vođe revolucije Mao Cedunga. Nakon susreta sa Maom, 1955. u Pekingu, dalaj-lama je napisao: „Samo neograničeni blagoslov je mogao da stvori takvog lidera poput sunca koje obasjava zemlju. Njegovi spisi su dragoceni kao biseri“.
Dalaj-lamina pesma je uneta u kinesku „Istoriju oslobođenja Tibeta“, koja je objavljena u martu, istog meseca kada je Kina angažovala desetine hiljada vojnika ne bi li se izborila sa talasom pobuna u Tibetu. Kineske vlasti su decenijama smatrale da je „istorija bojno polje“ na kojem su pozivi na nezavisnost Tibeta i kritike na račun vlasti morali da budu ugušeni.
Najnovija zvanična istorija Tibeta od 1949. do 1965, koju su osam godina pisale desetine kineskih stručnjaka a nadgledali je visoki zvaničnici, ima 564 stranice namenjene tom nastojanju. „Tibet bi mogao da bude oslobođen i da krene put razvoja samo ako pođe stazom komunista“, zaključuju autori.
Knjiga takođe ističe kompleksnost nada i pogrešnih procena koje su krojile veze između Kine i dalaj laminog pokreta u egzilu. Obostrano „udvaranje“ dalaj lame i kineskih vlasti je propalo 1959. godine i duhovni vođa Tibetanaca je prebegao u Indiju. Kina danas odbacuje dalaj lamu kao verskog poglavara koji nema pravo da oblikuje političku budućnost Tibeta.
Ipak, pedesetih godina, kineska vlast dodeljivala je dalaj lami visoke titule i obećavala da bez njegove saglasnosti neće sprovoditi velike promene u Tibetu. dalaj-lama, koji u svetu ima reputaciju žestokog protivnika kineske politike, nekada je kritikovao separatističke snage Tibeta. „Nijedna strana nije razumela šta je druga strana želela“, kaže Vang Lisjong, autor koji je godinama izučavao modernu istoriju Tibeta i koji podržava samoupravu u toj oblasti.
Kada je kineska vojska ušla u Lasu 1951. godine, dalaj-lama je u tome video nadu za saradnju s novim kineskim komunističkim vrhom, kao i šansu da udaljenu planinsku oblast izvuče iz izolacije. Dve strane su tada potpisale Sporazum od 17 tačaka koji je trebalo da služi kao okvir za odnose koji su Tibetu obećavali versku slobodu i poštovanje moći dalaj-lame.
Godine 1956, kako se Tibetanci nisu pokoravali ubrzanoj komunističkoj revoluciji koja se prelivala u njihove oblasti, Mao je pristao da odloži reforme u Tibetu na najmanje šest godina i da dalaj-lami i lokalnim vođama prepusti da odluče da li žele da ih sprovedu. „dalaj-lama je jednog momenta čak želeo da postane član partije, zato što je bio zaprepašćen koliko su naprednije bile kineske nizije“, tvrdi Vang.