Mardok u publici, Putin na borilištima, a pozorišta krvare

 Najpre je ljubimac domaće publike, pobednik ovogodišnjeg Tur d' Fransa, Bradli Vigan osvojio zlatnu medalju u biciklizmu, da bi dan potom ser Kris Hoj, koji je nosio britansku zastavu tokom ceremonije otvaranja, sa još dvojicom kolega, osvojio zlatnu medalju u biciklizmu na kružnim trkama na veledromu, ukupno svoju petu zlatnu olimpijsku medalju u karijeri. Obojica su ispisali istoriju britanskog olimpizma – Vigan je postao najuspešniji britanski olimpijac po broju osvojenih medalja, ukupno sedam, od toga tri zlata, i po tome je nadmašio ser Stiva Redgrejeva, čuvenog veslača koji je nosio baklju tokom ceremonije otvaranja. Ovaj rođeni Londonac, koji odaje utisak nepretencioznog momka iz komšiluka sa prefinjenim muzičkim ukusom, dao je sebi oduška nakon zlatne medalje i propisno se napio u pabu, tvitujući o svom pijanstvu. Naravno, to mu niko nije uzeo za zlo, za razliku od australijskog veslača Džošue Buta, koji je nekoliko sati nakon trke četveraca i šestog mesta, mrtav pijan lomio izloge u centru Londona, da bi ga našli onesvešćenog na ulici. Metrpolitan policija se spremala za incidente turista i navijača, verovatno nije očekivala sportiste u glavnoj ulozi.

Bilo kako bilo, žetva medalja je odmah zagrejala atmosferu među olimpijskim zvaničnicima, koji se nadaju da će pred domaćom publikom biti nadmašen bilans iz Pekinga, ali i političarima, koji su najavljivali da će Olimpijada dobrom organizacijom i još više rezultatima, podići etos nacije i doprineti preokretanju trenda u ekonomskom mehanizmu, koji je u usporavajućem trendu. Zbog toga su političari, takođe, oduševljeno pozdravili uspehe, a premijer Dejvid Kameron je nakon Viganovog uspeha javno rekao da i on zaslužuje titulu sera. Potom je u četvrtak, nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i zajedničkog gledanja takmičenja u džudou, požurio u veledrom da vidi trku Krisa Hoja. Naravno, i njegovo ushićenje je bilo ogromno, možda i zato što su laburistički zli jezici požurili da proglase „Kameronovo prokletstvo“, zapravo, zlonamerno interpretirali činjenicu da je nekoliko zlatnih medalja izmaklo baš kada je premijer bio u publici.

Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Britaniji, prva nakon 2006. i ubistva Aleksandra Litvinenka u Londonu, izazvala je dosta komentara u javnosti. Agenda relativno kratkih razgovora je bila koncentrisana oko povećanja obima trgovine, uz pitanja u vezi sa sukobima u Siriji i poštovanjem ljudskih prava. Intencija britanskih političara je da iskoriste talas ovih Olimpijskih igara za širenje ekonomskih uticaja. Gradonačelnik Londona Boris Džonson, koji svakako spada u najzabavnije i najduhovitije političare, prokomentarisao je da bi voleo da je video predsednika Putina i na sportskim borilištima, aludirajući na njegov crni pojas u džudou. Borisu Džonsonu, očigledno, ne nedostaje zabavnog duha ovih dana, uključujući i način na koji se suočio sa incidentom kada je konzola u kojoj je bio ostala da visi zaglavljena na žici u Hajd Parku pre dva dana, na radost slučajnih posetilaca. Međutim, u petak uveče, i on će osetiti oštricu kritike britanske javnosti jer je najavljeno da će njegov gost na takmičenju u plivanju biti Rupert Mardok lično. U petak, naime, skupa sa duelom Čavića i Felpsa, jedan od glavnih događaja će biti i trka žena na 800 metara slobodno. Rebeka Adlington, jedna od sportskih ljubimica domaće javnosti, koja ima dve zlatne medalje iz Pekinga, i jedno srebro već osvojeno u Londonu, pokušaće da odbrani zlatnu medalju u ovoj disciplini. Nakon velikog skandala u vezi sa prisluškivanjem poznatih osoba u javnosti, koje je sistematski realizovano u novinama u Mardokovom vlasništvu, i velike istrage koju vodi komisija sa sudijom Levison na čelu, a koja je saslušala mnoštvo političara, novinara i poznatih ličnosti iz javnog života, Mardok je postao vrlo nepoželjno društvo u javnosti. Dok je protiv nekadašnjeg Vladinog šefa za komunikacije Andija Koulsona, pre nekoliko dana zvanično podignuta optužnica kao nekadašnjeg urednika tabloida San, zbog sumnje u involviranost u pomenuti skandal, dovođenje Mardoka na javnu scenu nekoliko dana nakon podizanja pomenute optužnice u sred Olimpijade, nesumnjivo je vrlo riskantan potez londonskog gradonačelnika, koji može ugroziti njegovu zvezdu u usponu.

Dok reke ljudi svake večeri hrle ka Olimpijskom parku, dotle restorani, pozorišta i bioskopi u centru grada ostaju poluprazni. Suprotno očekivanjima da će Olimpijada značajno podići ugostiteljski biznis u centralnom Londonu, trend je suprotan. Nika Barns, koja je čelnik kompanije koja rukovodi sa šest pozorišta na West Endu, izjavila je da je manjak pozorišnih posetilaca učinio da oni „bukvalno krvare“. Džeremi Hant, ministar za kulturu, morao je odmah da replicira da će pozitivan učinak Olimpijade u pogledu turizma, uključujući i rast posete londonskim pozorištima, biti dugoročan, i da zvanične cifre pokazuju da je broj posetilaca na nivou prošlogodišnjeg ili u nekim sektorima samo neznatno niži. U svakom slučaju, ništa od najavljivanih velikih turističkih gužvi u centralnom Londonu i rasta posete pozorištima tokom same Olimpijade.

Događaj kao što je Olimpijada ne ostavlja očigledno ni jedan domen socijalnog života netaknutim. Britanski sportisti pokušavaju da ostvare svoj san pred domaćom publikom i osvoje medalju, sportski zvaničnici se nadaju da će se nadmašiti ukupan skor od 47 medalja iz Pekinga i tako pokazati da je Olimpijada ispunila sportsku svrhu popularizacije i unapređenja britanskog sporta. Političari, pak, takođe su spremni za svaku šansu da u talasu nacionalne olimpijske euforije pronađu i svoje mesto i što je još važnije iskoriste globalni događaj za rast britanskog trgovinskog i političkog uticaja, pokušavajući tako da preokrenu prilično sumračnu ekonomsku perspektivu.