Matematička gimnazija u Beogradu oborila rekord

Prema preliminarnim podacima, za upis u matematička odeljenja širom Srbije prijavilo se 437 učenika, za filološka odeljenja 739, bilingvalna 391, a za jedan razred u kome će se školovati učenici nadareni za fiziku, u Nišu, dokumenta je predalo 20 đaka. Muzičke i baletske škole pokušaće da upiše 1.180 svršenih osnovaca, a umetničke 744.

Prema planu prosvetnih vlasti, u specijalizovanim gimnazijama biće mesta za 912 učenika, a u umetničkim školama 1.867.

Direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjenović kaže za Danas da je ove godine postignut rekord po broju prijavljenih đaka, koji je za 20 odsto veći nego lane. Za 100 mesta u ovoj gimnaziji konkurisalo je čak 260 učenika. On kaže da se ne planira povećanje broja odeljenja, zbog kapaciteta škole, opreme i laboratorija, ali i zato što na teritoriji Beograda nema toliko talentovane dece. Opredeljenje Ministarstva prosvete je, kako navodi, da se otvaraju matematička odeljenja za talentovanu decu pri gimnazijama u Srbiji, kojih već ima u šest ili sedam gradova.

On dodaje da je ove godine veliko interesovanje i za upis u sedmi razred u Matematičkog gimnaziji – za 50 mesta je konkurisalo skoro 100 učenika. Broj prijavljenih nije konačan, jer su u Matematičkoj gimnaziji dozvolili đacima da se prijavljuju i na dan polaganja prijemnog (9. juna), odnosno testa sposobnosti za upis u sedmi razred (16. juna).

I u beogradskoj Filološkog gimnaziji beleže blagi rast interesovanja. Direktor te škole Duško Babić kaže za Danas da je prijavljeno 230 kandidata, a mesta će biti za 160 učenika. Broj prijavljenih za nemački, kineski, ruski i klasične jezike sličan je kao lane, a najveće iznenađenje je što je za japanski konkurisalo dva puta više učenika od predviđene kvote. Nema promena kada je reč o engleskom (na jedno mesto po običaju su konkurisala tri kandidata), kao ni španskom i italijanskom (duplo više prijavljenih).

Babić ističe da je uvođenje završnog ispita, koji je obavezan za sve učenike na kraju osmog razreda, odbilo deo učenika od filoloških gimnazija, jer su đaci obavezni da polažu i matematiku. Kako kaže, broj bodova na završnom ispitu može da popravi, ali i da pokvari konačni uspeh na rang-listi.

– Našim đacima je matematika mali problem. Oni se ne selektuju po tome ko voli matematiku, već ko ima sklonosti ka jezicima – ukazuje Babić.

Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović kaže da učenicima nije predstavljalo problem što su nakon prijemnog morali da polažu i završni ispit.

– Iako bi se moglo pretpostaviti da oni za to nisu preterano motivisani, jer su zahvaljujući bodovima sa prijemnog sebi obezbedili mesto, pokazalo se suprotno. Na završnom ispitu iz srpskog su u proseku osvojili 19 bodova, a iz matematike 19,5. Prošle godine sam predlagao da se poeni sa završnog ispita ne računaju, jer se pokazalo da ne utiču na rezultate koje učenici postignu na prijemnom – ističe Ognjanović.

Prijemni od 8. juna

U specijalizovanim srednjim školama prijemni će biti održani od 8. do 10. juna, preliminarni rezultati treba da budu objavljeni najkasnije do 13. juna, a konačni do 15. juna. Primljeni đaci će se upisivati tek nakon završetka male mature.