Medicina budućnosti već počela

Kako Srbija još nema svoju banku matičnih ćelija, ove ćelije, uzete iz pupčane vrpce neposredno po rođenju deteta, za sada mogu da se čuvaju jedino u inostranstvu. U kriogenim uslovima, na minus 196 stepeni Celzijusa, putem DHL-a, matične ćelije koje u slučaju potrebe mogu da se koriste u lečenju tog deteta, ali i članova porodice, šalju se na čuvanje u banke u Belgiji i Holandiji. Usluga košta oko 2.000 evra, ali je sve više onih koji veruju da je to dobra investicija za budućnost.

Krv pupčane vrpce bogata je matičnim ćelijama koje su naročito mlade i vitalne. Postupak uzimanja je veoma lak i bezbolan. Matičnih ćelija ima i u nekim tkivima odraslih ljudi, a najviše ih je u koštanoj srži i krvi. Nažalost, s vremenom ćelije iz našeg tela gube vitalnost (stare s nama) i dejstvo im je slabije.

Prema rečima dr Mime Fazlagić, prva javna banka matičnih ćelija u Srbiji trebalo bi da bude otvorena do 2010. godine pod krovom Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“. Ona ističe da se danas matične ćelije iz pupčane vrpce primenjuju u lečenju 75 različitih bolesti, a među njima su i leukemija, imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metabolička oboljenja. Kod nekih bolesti ovakvom terapijom postiže se izlečenje, a kod drugih značajno poboljšanje stanja.

Lek s hiljadu lica

atične ćelije su osnovne ćelije iz kojih tokom razvoja nastaju sve vrste ćelija, a krv iz pupčanika je potencijalno njihov najveći izvor. U kasnijoj fazi života one popravljaju oštećena tkiva. Glavni cilj bioinženjeringa matičnih ćelija je kontrola njihove diferencijacije. Ukoliko se to dostigne, njihova primena u terapeutske svrhe i regenerativnoj medicini bila bi ogromna.

inistar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević ocenjuje da je ova oblast „paradigma moderne medicine“ koju će u svojoj praksi primenjivati današnji studenti. On kaže da bi trudnicama trebalo objasniti značaj čuvanja dragocenih ćelija, a one će se, uz njihovu saglasnost, uzimati i deponovati u inostranstvu, ali ti troškovi nisu pokriveni obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

Projekat „Stvaranje uslova za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze kod dece“, koji uključuje i otvaranje banke matičnih ćelija, odobrilo je Ministarstvo zdravlja pre nekoliko godina, a ove godine je za to obezbeđeno oko 11,1 miliona dinara. Na koji način će sve funkcionisati znaće se po usvajanju zakona o transplantaciji organa i veštačkoj oplodnji.

Šef instituta regenerativne medicine u Njukaslu, prof. dr Kolin Mekgakin, na skupu o regenerativnoj medicini nedavno održanom u Beogradu, ukazao je da se iz odraslih matičnih ćelija mogu „napraviti“ tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače. Na njegovom univerzitetu, tkiva dobijena iz ovih ćelija koriste se za ispitivanje dejstva lekova. Prvi u svetu, naučnici u Njukaslu uspeli su da naprave nervno tkivo za lečenje obolelih od moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Dobri rezultati postignuti su i u regeneraciji hrskavice kolena. Ovim ćelijama leče se i opekotine od radijacije, koje mogu da nastanu primenom radioterapije. Samo tokom 2008, ističe britanski stručnjak, matičnim ćelijama iz krvi pupčanika u svetu je lečeno 10.000 pacijenata.

Regenerativna medicina je svojim eksplozivnim razvojem pokrenula niz pitanja – od medicinskih i etičkih, do teoloških i filozofskih, ali je sigurno da će razotkrivanje svih nepoznanica o matičnim ćelijama predstavljati revoluciju u modernoj medicini.

Izazov za naučnike

atične ćelije, pod određenim uslovima, mogu da se „pretvore“ u specijalizovane ćelije – srčanog mišića kod pacijenata koji su pretrpeli infarkt, ostrvca pankreasa kod dijabetičara, ali i krvi, kože, krvne sudove, rožnjaču oka, neurone, zglobove… U nekim zemljama matičnim ćelijama leči se srce obolelih beba još pre rođenja. Veliki izazov za naučnike predstavlja mogućnost stvaranja organa kao što su jetra, bubrezi ili srce.