Međunarodni dan nestalih

Na konferenciji za novinare u Beogradu povodom Međunarodnog dana nestalih, Arni je rekao da se 2.392 osobe vode kao nestale u sukobu u Hrvatskoj, 10.419 u Bosni i Hercegovini, a 1.839 osoba nestalo je u sukobima na Kosovu.

Ocenivši da je neprihvatljivo da posle 20 godina još nije poznata sudbina skoro 15.000 osoba, on je rekao da taj problem predstavlja ozbiljnu prepreku na putu ka pomirenju i regionalnoj saradnji.

– Da bi ispunile svoje obaveze, države zapadnog Balkana moraju da počnu sveobuhvatnu potragu za informacijama o sudbini nestalih i da u nju uključe i policijske, vojne i sudske arhive koji se odnose na potencijalne grobnice – rekao je Arni.

Prema njegovim rečima, ako bi se potraga za nestalima odvijala sadašnjim tempom, biće neophodno 22 godine za rešavanje preostalih slučajeva u Hrvatskoj, 11 godina za slučajeve u Bosni i Hercegovini, a 33 godine na Kosovu.

Arni je rekao da će prioritet delegacije MKCK-a biti dogovor o otvaranju nacionalnih arhiva i međunarodnog arhiva misije Unmika na Kosovu, kao i da se odblokira dosije o sukobu u Hrvatskoj.

Hrvatska traga za oko 1.000 osoba o kojima od srpske strane nikada nije dobila nikakve odgovore, a postoje i posmrtni ostaci nekoliko stotina Srba koji nikada nisu identifikovani, naveo je Arni.

Predsedavajuća Koordinacijom srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije Olgica Božanić rekla je da je politika najveća prepreka u potrazi za više od 14.000 osoba.

– Radovali smo se kada su se menjale vlasti i očekivali da će se time proces potrage za nestalima pomeriti s mrtve tačke – rekla je Božanićeva i dodala da su mnogi roditelji nestalih preminuli i da mnogi neće dočekati da saznaju istinu.

Ona je kazala da porodice nestalih nisu zadovoljne rešavanjem njihovih prava, radom nadležnih institucija koje su uključene u pronalaženje nestalih, kao i procesuiranjem ratnih zločina.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović rekao je da je u centralnoj Srbiji ekshumirano 1.425 tela, od kojih je identifikovano više od 1.100 osoba.

On je rekao da će nadležne institucije Vlade Srbije nastaviti da proveravaju sve informacije o potencijalnim grobnicama u Srbiji, ali da se očekuje da i druge zemlje učine više kako bi se proverile sve dosadašnje informacije o nestalima.

Odalović je rekao da će sutra početi ekshumacija na lokalitetu Žilivode kod Belaćevca, na kojoj se, kako se veruje, nalazi grobnica sa telima najmanje 20 Srba.

– Posebno brine to što je malo identifikovanih iz ekshumiranih grobnica, a ima i poznatih i obeleženih grobnica koje još nisu ispitane – rekao je Odalović.

Predstavnici udruženja porodica nestalih posle konferencije za novinare okupili su se kod crkve Svetog Marka na Tašmajdanu, gde je u 11.30 otkriveno spomen-obeležje nestalima.

Posle otkrivanja spomen-obeležja na Tašmajdanu centralnim beogradskim ulicama otišli su do Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanskoj tvrđavi, u kome je postavljena izložba fotografija o nestalima i njihovim porodicama.

Povodom Međunarodnog dana sećanja na nestala lica, danas je NVO Dokumenta pozvala vlasti Hrvatske i susednih zemalja da intenziviraju potragu za svim nestalim, ubrzaju lociranje potencijalnih grobišta, ekshumaciju evidentiranih grobnica i lokacija sahrane, kao i identifikaciju pronađenih posmrtnih ostataka.

„Iako je u poslednjih pet godina ekshumirano više od 4.000 posmrtnih ostataka, u Hrvatskoj, prema službenim podacima Hrvatskog Crvenog krsta i Uprave za zatvorene i nestale ministarstva porodice, branilaca i međugeneracijske solidarnosti, još se 1.997 lica vode kao nestala, dok je za 439 lica još uvek otvoren zahtev za traženje posmrtnih ostataka“, ističe se u saopštenju Dokumente.

„Njihovi posmrtni ostaci leže razbacani po masovnim grobnicama, grobovima i jamama širom zemlje, dok članovi njihovih porodica već dve decenije traže istinu o sudbini njihovih najmilijih“, navedeno je u saopštenju.

„Za porodice nestalih u ratu prolaze godine nadanja i očekivanja i nastojanja da se putem pokrenutih postupaka traženja nestalih ili traženja posmrtnih ostataka, ostvari osnovno humanitarno pravo svake porodice da sazna sudbinu svojih članova“, ističe se u saopštenju.

„Svaka porodica ima pravo saznati gde su njihovi najbliži. Međunarodni dan nestalih lica je svetski godišnji događaj kojim se 30. avgusta svet priseća lica koja su nestale kao posledica oružanih sukoba, zločina protiv čovečnosti ili kršenja ljudskih prava, a čije su sudbine i mesta ukopa nepoznati“, ističe se u saopštenju.

Dokumenta podseća da je ideja za komemoraciju tog dana potekla je od Latinoameričke federacije udruženja zatočenih i nestalih lica, osnovane 1981. godine u Kostarici.

Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda pozvala je danas, povodom Međunarodnog dana nestalih, institucije svih država bivše Jugoslavije da otkriju „preostale lokacije tajnih masovnih grobnica“.

Kako je u saopštenju navedeno, FHP je pozvao institucije u Srbiji da retifikuju međunarodnu Konvenciju o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka.

Sve zemlje bivše SFRJ pozvane su da omoguće porodicama da dostojanstveno sahrane najmilije.

U saopštenju je navedeno da je u proteklih godinu dana identifikovano svega 1.200 osoba, što je malo i pokazuje nedostatak političke volje da se pitanje nestalih reši.

„Deklarativno zalaganje za rešavanje sudbine nestalih, puko iznošenje brojki i skrivanje lokacije masovnihzločina je degradirajuće postupanje prema zrtvama, njihovim porodicama i društvu koje ima pravo da zna“, ističu iz FHP-a.

Fond je ukazao da institucije država koje su učestvovale u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije imaju obavezu da rasvetle okolnosti nestanka svih žrtava, otkriju lokacije na kojima su skriveni njihovi posmrtni ostaci i kazne odgovorne.