Merkelova će dati više nego što se mislilo

„Nemačka kancelarka je diskusiju ocenila kao veoma uravnoteženu čime je otvorila vrata budućem popuštanju“, konstatuje francuski Ekspres u svom dosijeu posvećenom evroobveznicama. „Živimo u čudnim vremenima, u jednoj čudnoj demokratiji“, zaključuje nemački list, aludirajući na politički dogovor o paktu rasta koji neće zahtevati parlamentarnu ratifikaciju. „Fransoa Oland (francuski predsednik) je dobro igrao: on je znao šta hoće i umeo je da ne ide predaleko. Jer, on želi perspektivu“, zaključuje francuski list.

Na petočasovnom večernjem samitu u sredu nije ništa konačno odlučeno, ali je, po oceni i sa jedne i sa druge strane Rajne, novi francuski predsednik Oland pokupio par važnih poena. Pogotovo što pred Socijalističkom partijom Francuske tek stoje parlamentarni izbori 17. juna posle kojih bi svakako želeo da izbegne mrsku kohabitaciju.

Politički konsenzus oko pakta za rast je postignut. Kapital Evropske investicione banke biće povećan za 10 milijardi evra. Za finansiranje javnih radova biće emitovane projektne obveznice za koje će garantovati budžet EU. Strukturni evropski fondovi biće više okrenuti onima kojima su preko potrebni i namenjeni više nego dosad finansiranju malih i srednjih preduzeća i podsticanju zapošljavanja. Većinu onoga o čemu je govorio u svojoj predizbornoj kampanji, Oland je uspeo da nametne i partnerima, zadovoljni su Francuzi. „Na pravnoj osnovi stvoreni fiskalni pakt biće dopunjen jednim politički isposlovanim paktom rasta koji ne podleže ratifikaciji. Do ovog za Nemce skupog plana doći će, jer je predsednik Oland to obećao svojim biračima“, nezadovoljan je Handelsblat.

Nemci, koji priznaju da su im i poreske kase i privatni računi (4,7 biliona evra štednje) puni, dosadašnjim evropskim i američkim iskustvima potkrepljuju svoje sumnje u efekte državnih konjukturnih programa za rast. Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da bi zaustavljanje recesije u južnoj Evropi trebalo da bude dečja igra koja će odmah proizvesti rast kad bi zaista bilo kako su svojevremeno Žoze Manuel Barozo i Oli Ren izračunali: 10 milijardi Evropskoj investicionoj banci omogućiće kredite od 60 milijardi evra, koji će onda podstaći investicije od 180 milijardi evra.

U strukturnim fondovima EU, izračunali su Nemci, ima još 80 milijardi evra i oni će, jadikuje Handelsblat, iz pokrajine Brandenburg biti preusmereni ka Španiji, Portugaliji, Grčkoj i južnoj Italiji. Tokom razgovora o postizanju dvotrećinske većine za ratifikaciju fiskalnog pakta u oba doma nemačkog parlamenta otpor još pruža Socijaldemokratska partija Nemačke, ali „samo da bi nervirala Merkelovu“ jer sebi međunarodnu izolaciju ne može da priušti.

Evroobveznice više nisu tabu tema i to se takođe ubraja u političke poene francuskog predsednika, čiji je premijer Žan Klod Ero najavio da će za tri nedelje doneti dekret kojim će zaposlenima sa 41 godinom uplata staža biti omogućeno da u penziju odu i sa 60 godina života. U Nemačkoj su protiv evroobveznica svi, i vlast i opozicija. Šef socijaldemokrata Zigmar Gabrijel i šef Zelenih Tritin bili bi gotovi da pristanu da se evroobveznice izdaju samo za iznos duga preko Mastrihtskih ugovorom dozvoljenih 60 odsto BDP, da se osnuje fond za servisiranje tog dela dugova i da se namire u roku od 25 godina. Ipak, na samitu EU 28. i 29. juna evroobveznice, bar kao dugoročno rešenje, biće na dnevnom redu. Predsednik EU Herman van Rompej dobio je zadatak da napravi izveštaj o „produbljivanju monetarne unije“ čiji će deo nesumnjivo biti i evroobveznice kao putu ka socijalizaciji dugova, što Nemce baca u očaj.

Dobre vesti za Grčku

Sa neformalnog sastanka u Briselu grčkim biračima je, pred ponavljanje parlamentarnih izbora 17. juna, poslata poruka da će strukturni fondovi uglavnom biti usmereni ka Grčkoj. Ako je moguće i pre junskih izbora, insistirao je francuski predsednik Fransoa Oland. Ipak, neke se važne zemlje, podlače evropski mediji, diskretno pripremaju za najgori ishod i izlazak Grčke iz evrozone.