Portparol Angele Merkel rekao je juče da će se nemačka kancelarka držati postojećeg sporazuma o obavezama Grčke za sprovođenje reformi, za koje će Grčka, prema pisanju britanskog lista Fajnanšel tajms, tražiti dvogodišnje odlaganje. Za Merkelovu i za svaku vladu ono što važi je ‘memorandum razumevanja’ onakav kakav je zaključen između Grčke i poverilaca, rekao je portparol nemačke kancelarke Štefan Zajbert.
On je dodao da nikakva odluka ne može biti doneta pre nego što revizori poverioca ne završe u septembru procenu reformi koje je Grčka sprovela. „Izveštaj trojke (Evropska unija, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond) biće osnova buduće odluke“, dodao je Zajbert.
List Fajnanšel tajms objavio je juče da će grčki premijer Andonis Samaras zatražiti od nemačke kancelarke i francuskog predsednika Fransoa Olanda dvogodišnje produženje roka za sprovođenje dodatnih mera budžetske štednje. Grčka vlada je od juna, kada je preuzela dužnost, ukazivala da je potrebno dvogodišnje produženje roka – do 2016. za sprovođenje budžetske reforme uz smanjenje rashoda, što od Grčke traže poverioci.
Prema Fajnenšel tajmsu koji je imao uvid u tekst predloga, Grčkoj treba još 20 milijardi evra da popuni budžet u slučaju da se rok produži, ali ona ne namerava da taj novac zatraži od svojih partnera u evro zoni. Atina umesto toga predlaže da sredstva crpi iz postojećeg zajma MMF, da izda obveznice i da početak otplate prvog zajma od 110 milijardi evra koji je pre dve godine dobila od EU i MMF pomeri za četiri godine, na 2020. Grčka bi trebalo tada da počne i otplatu ovogodišnjeg zajma od 130 milijardi evra.
Po tekstu predloga, piše britanski list, Grčka traži sporiji tempo sprovođenja mera prilagođavanja, odnosno da se planirane uštede razvuku na četiri godine do 2016, i da se budžetski deficit godišnje smanjuje za 1,5 odsto bruto-nacionalnog dohotka, umesto 2,5 odsto koliko je predviđeno sadašnjim aranžmanom sa poveriocima. Grčka istovremeno nastoji da postigne saglasnost o novim merama štednje od 11,5 milijardi evra tokom 2013. i 2014. koje treba da sprovede po novom planu pomoći EU i MMF. Atina sada čeka odobrenje za isplatu nove tranše iz tog plana od 31,5 milijardi evra, što se očekuje septembra ukoliko bude povoljan izveštaj revizora poverilaca koji su letos bili u Atini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
