Merkelova u prilici da zaseni Tačerovu

Dosadašnji koalicioni partneri Merkelove, Liberali, šefa diplomatije Gvida Vestervela nisu prešli cenzus od pet odsto – osvojili su 4,6 odsto glasova. Ni Alternativa za Nemačku (AfD), koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, nije uspela da uđe u Bundestag, (osvojili su 4,9 odsto) kao ni Piratska partija. Analitičari procenjuju da se samim tim što liberali nisu prešli cenzus, otvara mogućnost formiranja velike koalicije SPD i CDU, s tim da Štajnbrik najverovatnije neće biti ministar u najnovijoj vladi. Inače, ovo će biti treći put u istoriji da velika koalicija vodi Nemačku.

Na saveznim parlamentarnim izborima učestvovale su 34 stranke, a građani su od 4.451 kandidata uzabrali 598 poslanika u Bundestagu. Pravo glasa imalo je 61,8 miliona građana. Među biračima je i 5,8 miliona doseljenika, ljudi inostranih korena sa nemačkim državljanstvom, a njih pola miliona glasaju prvi put. Iako je aktuelna kancelarka Angela Merkel najpopularnija političarka u zemlji, i dalje je neizvesno da li će vladajuća koalicija koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i liberali (FDP) osvojiti najveći broj glasova.

Protivkandidat Merkelove, socijaldemokrata Per Štajnbrik ranije je odbacio mogućnost stvaranja velike koalicije levice i desnice kao što je, pod vođstvom aktuelne kancelarke, vladala Nemačkom od 2005. do 2009. godine. Velika koalicija bila je na vlasti i od 1966. do 1969. Glavna opasnost i levici i desnici preti novoosnovana Alternativa za Nemačku (AfD), čiju okosnicu čine evroskeptični ekonomski stručnjaci, koji se protive zajedničkoj valuti – evru. Ulazak AfD u Bundestag, kao i mogućnost da cenzus prvi put u posleratnoj istoriji ne pređu liberali, mogli bi da zakomplikuju postizborne koalicione pregovore.

Poslednja anketa instituta Insa pokazala je da CDU/CSU ima simpatije 38 odsto birača, a liberali šest odsto. Opozicione stranke pak zajedno mogu da računaju sa 45 odsto glasova – Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa 28, Zeleni sa osam i Levica sa devet odsto glasova. No, ukoliko bi, kako joj anketa predviđa, AfD ušla u Bundestag, jedina moguća vlada bila bi koalicija konzervativaca i socijaldemokrata, takozvana velika koalicija.

Interesantno je da je Merkelova, koju mnogi smatraju najmoćnijom ženom sveta, nikada nije zaigrala na kartu žene-političara, kao što nije činila ni nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačer. Ako Merkelova ponovo bude izabrana na mestu kancelarke i ako ostane na toj poziciji do kraja mandata, prestići će Tačerovu u političkom stažu. Tokom ove kampanje ona je, ipak, u nekoliko navrata otkrivala privatne detalje. Po anketama, Merkelova je daleko ispred Štajnbrika – i kod žena i kod muškaraca. Ipak, protivnici je optužuju da izbegava delikatna pitanja kao što su eventualno učešće Nemačke u intervenciji u Siriji ili smanjenje grčkog duga.

S druge strane, iako je u kampanju krenuo sa nekoliko ispada, poput izjave da je kancelarska plata mala, Štajnbrik je pred kraj kampanje uspeo da popravi imidž u Nemačkoj, posebno kroz TV duel sa Merkelovom. Štajnbrik se politikom bavi više od četiri decenije, a kao ministar finansija usmeravao je Nemačku u borbi sa finansijskom krizom iz 2008.

Moguća apsolutna većina za kancelarku?

Ukoliko u savezni parlement ne uđu ni Liberali (FDP) ni Alternativa za Nemačku (AfD) kancelarka Angela Merkel mogla bi u naredne četiri godine da vlada apsolutnom većinom glasova u Bundestagu, procenjuju analitičari. Kancelarkina partija CDU i bavarska sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojile su 42,5 odsto glasova. To je, ukoliko ni FDP (4,6 odsto) ni AfD (4,9 odsto) ne pređu petoprocentni cenzus za ulazak u parlement, dovoljno za apsolutnu većinu. Bilo bi to prvi put posle 1957. godine, kada je Konrad Adenauer na izborima ostvario apsolutnu većinu, da neki kancelar ima takvu poziciju u parlamentu. Beta