Meštani Bežanijskog zimovnika: Da Cepter ima pravo da nas iseli - ne bi oni sa nama pregovarali 1Foto: Radmila Marković

Do pre tri nedelje, stanari Bežanijskog zimovnika, placa koji se nalazi tik uz zemljište nekadašnjeg Brodogradilišta “Tito” kod Mosta na Adi živeli su relativno spokojno.

Ogradom odeljeni od same Brodare, članovi šesnaest porodica koji žive u zimovniku, već decenijama na privremenoj osnovi, nisu ni slutili da mogu, gotovo preko noći, da ostanu na ulici.

Kako za Danas navodi Snežana Živković koja živi u zimovniku od 1985. godine, meštani nisu imali gotovo nikakav kontakt sa predstavnicima kompanije Cepter koji su početkom dvehiljaditih kupili Brodogradilište “Tito”, zajedno sa svim njegovim dugovima.

– Pre desetak godina pravnik Ceptera je tražio da vidi rešenja po kojima boravimo tu i ostalo je na tome. Nas niko nije dirao, niti je znao da se nešto sprema. Sve je bilo ok, priča Živković.

A onda su pre tri nedelje svi stanari dobili dopis u kojem ih direktor firme “Zepter Shipyard Immo” obaveštava da zemljište na kojem žive pripada kompaniji.

– Usledili su pojedinačni sastanci stanara sa predstavnciima kompanije gde im je direktor firme, uz opasku da mu je jako žao i da će videti da pomogne, objašnjavao da oni nemaju prava da borave na tom mestu i da je to njihovo, kaže Snežana Živković.

U danima koji su usledili direktor se vraćao sa obezbeđenjem koje je pokušalo da ukloni ogradu koja deli zimovnik od placa na kojem se nalazi Brodogradilište. Stanari su uspeli, za sada, da “odbrane” ogradu. Kako nam je rečeno, direktor kompanije “Zepter shipyard immo” Đorđe Rašić je i u toku jučerašnjeg dana sa obezbeđenjem boravio u zimovniku.

Rašić za Danas ističe da je nesporno da u pomenutim objektima žive nekadašnji radnici Brodogradilišta “Tito” a na osnovu ugovora o nužnom smeštaju koji su zaključeni između 1980 i 1985. godine. Ipak, kako navodi, ovim ugovorima je predviđeno da, ukoliko korisnici iz bilo kog razloga moraju da napuste smeštaj Brodogradilište nema obavezu da im obezbedi drugi smeštaj. On dodaje da ni Zakon o stambenim odnosima koji je važio u vreme zaključenja ugovora, a ni Zakon o obligacionim odnosima “ne predviđa sticanje bilo kakvih stvarinih prava korisnika privremenog smeštaja”.

– Međutim, i pored činjenice da nema ugovornih, ni zakonskih obaveza i da pravo o nužnom/privremenom smeštaju nije niti neograničeno održivo, niti prenosivo, privredno društvo Zepter Shipyard Immo, iz humanih razloga, već 15 godina, iako bez osnova, dozvoljava istim da u njima borave, navodi Rašić.

Prema njegovim rečima, kompanija sa korisnicima pokušava da postigne dogovor oko iseljenja, sa dobrovoljnom naknadom, “iako objektivno prostor koriste bez pravnog osnova”.

– Sa većim brojem je postignut dogovor o načinu, rokovima i uslovima napuštanja privremenog smeštaja, a sve u cilju izbegavanja dodatnih troškova, vođenja sudskih sporova. Zaista nam je žao, ali stvarno ne možemo da otkupimo nešto što je već otkupljeno, a što nije njihovo, ističe Rašić.

Snežana Živković ističe da stavovi kompanije nisu istiniti i da svi advokati sa kojima su razgovarali ističu da ugovori o privremenom smeštaju podrazumevaju obezbeđivanje trajnog smeštaja.

– Svi ljudi koji žive ovde su dobili rešenje o privremenom smeštaju zbog toga što su svoje kuće dali kako bi se proširilo Brodogradilište. Da oni imaju zakonsko pravo da isele ljude oni ne bi sa nama pregovarali, nego bi prosto došli sa sudskim rešenjima o iseljenju. Međutim, oni ta rešenja nemaju, kaže Živković.

Kako napominje, apsolutno je neistinito da su predstavnici kompanije postigli dogovor sa većinom stanara Bežanijskog zimovnika dodajući da ni sa kim nisu postigli dogovor.

– Oni su raznim stanarima nudili različite stvari. Jednom komšiji su ponudili 1.500 evra, drugom 2.000 evra. Jednom komšiji su ponudili da mu plate kiriju za naredne dve godine. Ko bi pristao za 1500 evra da ostane bez krova nad glavom, pita se ona.

Jedino pravedno rešenje, kako napominje, je da se stanarima reši stambeno pitanje u istoj kvadraturi i sličnoj lokaciji.

– Niko nema neke bezobrazne zahteve, već želimo samo ono što nam pripada, kaže Živković.

Uzgred, Planom detaljne regulacije iz 2017. godine na ovom delu Novog Beograda zamišljena je izgradnja stambeno-komercijalnog kompleksa sa kupalištem, sportskim centrima, školama i biciklističkim stazama uz Savu. Cilj Plana je da nastane novi gradski centar sa marinom, pristanom i privezištem za brodove, ugostiteljskim objektima… Kako se navodi, razlog nove regulacije je nedovoljna iskorišćenost potencijala priobalja Save.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari