Miloš Selaković: Važno je da izgradimo onlajn i oflajn okruženje koje ne isključuje nikoga

Tako u firmi Mega Selaković pruža IT podršku, u Includify-ju testira pristupačnost sajtova, a kroz rad sa korisnicima se i sam profesionalno usavršava.

Dok ujutru u Beogradu priprema materijale za Međunarodni veb samit u Lisabonu i uz čitač ekrana pretražuje slike Žutog tramvaja 28 kojim će obilaziti grad, Miloš se priseća kako je iz oblasti bezbednosti prešao u IT. Iako deluje da sada sve radi sa lakoćom, put od studija bezbednosti do IT Akademije i posla u kome ostvaruje dobre rezultate bio je prožet nesvesnom diskriminacijom.

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

IT kao nova šansa

Do pre nekoliko godina Selaković je u stanu imao indekse dva fakulteta, ali nijedan od njih nije bio povezan sa IT-jem. Skijanje, bacanje koplja i IT bila su njegova interesovanja od detinjstva, ali se kada je birao buduće zanimanje opredelio za Fakultet bezbednosti i Fakultet za poslovne studije i pravo, verujući da će mu to pružiti potrebnu sigurnost.

„Znao sam da ako ne nađem posao u struci bezbednosti, ne mogu da vozim taksi ili radim fizičke poslove kao alternativu. Kako je bilo teško ispratiti sve to, studije prava sam napustio u trećoj godini, ali sam bezbednost završio”, navodi naš sagovornik.

Ipak, sa diplomom Fakulteta bezbednosti i sertifikatima sa dodatnih usavršavanja, Selaković je godinama nailazio na zatvorena vrata za posao u struci. Razlog je, kako kaže, bila nesvesna diskriminacija, jer ljudi, iz nesigurnosti u to kako bi izgledao rad osobe koja ne vidi, odbijaju da joj daju šansu.

„To je trajalo nekoliko meseci, a ja sam počeo da gubim motivaciju. U jednom trenutku došlo je do preispitivanja i razmišljao sam zašto sve to radim kad ne mogu da nađem posao. Završio sam bezbednost, imam sertifikate, uložio sam toliko truda, a ne mogu da se zaposlim”, dodaje Selaković.

Povratak interesovanju iz detinjstva

Sva ta preispitivanja Selakovića nisu navela da odustane, već da se vrati ljubavi iz detinjstva – IT-ju. Kada je završio IT Akademiju i kurs za administratora sistema i analitičara podataka, Selaković je dobio i prvi posao.

Radno mesto za koje je aplicirao nije direktno bilo namenjeno osobama sa invaliditetom, već je Miloš izabran kao najtalentovaniji i najspremniji za posao među kandidatima. Uz komunikaciju sa Selakovićem, poslovodstvo je radno mesto adekvatno prilagodilo osobama koje ne vide.

„Pitali su me da li mi treba neka posebna oprema, ali sam rekao: ’Ne, samo instalirajte čitač ekrana na vaš računar’. I to je bilo to. Radio sam normalno. Tu sam se upoznao sa poslovnim procedurama i alatima u toj oblasti”, objašnjava Selaković.

Nakon sedam meseci, kompanija je zatvorila kancelariju u Srbiji, a on je ubrzo dobio posao u firmi gde sada radi – Mega Computer Engineering. Selaković sada, kao projektant informacionih sistema, povezuje klijenta i programere, osluškuje potrebe korisnika, definiše zahteve za softver, prati njegov razvoj i osigurava da rešenje funkcioniše kako treba.

Selakovićeve kolege: Mnogi klijenti čak i ne znaju da Miloš ne vidi

Kuriozitet je da je ovo bio jedan od prvih susreta poslodavaca i zaposlenih sa osobom koja ne vidi, ali da niko nije pristupio diskriminatorno, već sa željom da uči i pomogne kolegi.

„Verovatno su drugačije zamišljali kako funkcioniše osoba koja ne vidi. Ubrzo su saznali šta je čitač ekrana, kako mi mogu pomoći da premostim fizičke barijere, a često su mi kolege pružale podršku i kada je ne bih tražio. U ovoj firmi sam stekao i najbolje prijatelje”, navodi Selaković.

Kada ide na sastanke sa klijentima, reakcije su dobre. Nikada nije imao problema niti ga neko shvatao neozbiljno zato što ne vidi.

„U beogradskim elektranama imamo softver za kalibraciju toplotnih pumpi, a klijent koji radi tamo je navikao na staru aplikaciju koju je koristio više od deset godina. Novu aplikaciju hoće da testira samo kada sam ja pored njega. Više puta mu kažem: ’Ja ti samo govorim šta da radiš i gde da klikneš’, a on mi odgovara: ’Nema veze, lakše mi je kad si pored mene. Bojim se da ne pogrešim nešto”, navodi Selaković.

Tamara Stepanov, Miloševa koleginica, kaže da je on u potpunosti promenio njen pogled na inkluziju. „U početku, kao neko ko nije imao mnogo iskustva u radu sa osobama sa invaliditetom, bila sam skeptična kako će se snaći u našem brzom i dinamičnom okruženju. Međutim, Miloš je zapravo pokazao da njegov hendikep nije prepreka, već dodatni izazov koji je on savladao sa lakoćom”, kaže Stepanov.

Korisnici, dodaje Stepanov, često ni ne znaju da Selaković ne vidi, jer umesto njega, o poslu govore njegov uspeh i rezultati. „Njegov primer nas je naučio da inkluzija nije samo nešto što je ’dobro’ da se radi, već da doprinosi boljoj radnoj atmosferi i timskoj sinergiji. Miloš je pokazao da osobe sa invaliditetom mogu biti prava snaga tima, donoseći nove perspektive koje su neprocenjive”, ističe ona.

Miloš u tim, kako je navela Stepanov, donosi mnogo više od svojih tehničkih veština i pokazuje koliko su važni snaga karaktera i prilagodljivost. Upravo ovakva sinergija sa timom povezala ga je Includify-jem, firmom koja testira rešenja za prilagođenost sajtova osobama sa invaliditetom.

Jedan od ključnih članova tima

Digitalna pristupačnost sajtova osobama sa invaliditetom predviđena je novim standardom Evropske unije EN 301 549, koji je obavezujući za većinu privatnih preduzeća u EU. Ipak, kako kaže osnivač i direktor Includify-ja Đorđe Obradović, prilagođenost sajtova nije samo propis koji treba pratiti već i jedan od osnovnih principa razvoja, a upravo u tome važan je rad Selakovića.

„Posebno je značajan njegov jedinstveni spoj ekspertize u IT-ju kao IT menadžera, koji prevodi poslovne zahteve programerima, i iskustva kao osobe koja je slepa. Miloš, kao krajnji korisnik, doprinosi razvoju alata i softverskih rešenja, pomažući čitavom timu da kreira pristupačne sajtove i aplikacije u skladu sa standardima”, objašnjava Obradović.

Osim šansi za korisnike, Selaković pronalazi i šanse za održivost ovog mladog startapa. „Miloš je analizirao više od 50 prilika za finansiranje, uključujući EU fondove, regionalne fondove Balkana, ali i globalne programe. Na taj način smo dobili jasniju sliku koje konkurse možemo prioritetno pratiti, sa većom šansom za dobijanje finansiranja, a istovremeno smo smanjili opterećenje našeg IT tima”, kaže Obradović.

Objektivnost i pragmatičnost su osobine koje, kako navodi Obradović, posebno izdvajaju Miloša, jednog od ključnih članova Includify tima. Dok se ova mlada firma sprema za Međunarodni veb samit, Miloš balansira između dve firme, dva profesionalna zaduženja koja čine onlajn sferu pristupačnijom osobama sa invaliditetom.

„To mene ne čini posebnim, jer svi balansiramo između dva posla. Ponedeljak je kritičan dan jer služi za osvrt na sve što smo uradili i definišu se zadaci, a van toga svako radi kada stigne”, kaže Selaković.

Samit u Lisabonu koji priprema u toku razgovora predstavlja veliku šansu za mladi startap, ali i za Selakovića, koji tamo neće putovati samo kao IT stručnjak, već i kao dokaz da je društvo u kome svi imamo jednake šanse zapravo i bolje društvo za sve.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Inkluzija koja inspiriše: Uspešne poslovne priče osoba sa invaliditetom” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije