Misterija finansiranja političkih partija

Danas ističe rok do kada političke partije i koalicije, koje su učestvovale na parlamentarnim izborima, mogu da dostave Republičkoj izbornoj komisiji kompletirane izveštaje o prikupljenim i utrošenim sredstvima za izbornu kampanju. Izveštaji treba da sadrže detaljne podatke o načinu prikupljanja i trošenja novca iz budžeta i iz privatnih izvora. Stranke su obavezne da pod odrednicu „prilozi“ uvrste i poklone, kao i besplatne usluge o kojima su dužne da daju potvrdu.
Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka, RIK treba da proveri podatke iz izveštaja u roku od 90 dana od kada ih stranke i koalicije dostave, a za obavljanje tog posla može da angažuje i ovlašćene revizore. Izveštaj se objavljuje u „Službenom glasniku“ Republike Srbije o trošku političke stranke.

Poziv funkcionerima da prijave imovinu

Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa pozvao je juče funkcionere koji su izabrani za poslanike i odbornike da u roku od 15 dana od potvrđivanja mandata podnesu izveštaj o imovini, prihodima i javnim funkcijama do dana održavanja izbora, 11. maja. Istu obavezu imaju svi oni koji će biti izabrani i postavljeni u republičke, pokrajinske, gradske i opštinske organe vlasti, kao i u organe javnih preduzeća koja su osnovali Republika, Pokrajina, opština ili grad. Imovinu moraju da prijave i one osobe koje budu imenovane na funkcije koje je Republički odbor označio kao javne.

Iz budžeta za finansiranje kampanje predviđeno je oko 420 miliona dinara, od čega se 20 odsto – po 3,82 miliona – uplaćuje svim učesnicima izbora, bez obzira na rezultat. Preostalih 80 odsto treba da bude uplaćeno u roku od 10 dana od dana proglašenja rezultata izbornih lista koje su ušle u parlament, srazmerno broju osvojenih mandata. Za svaki mandat dobija se po 1,344 miliona, plus 3,82 koji pripadaju svim listama.
Lista Za evropsku Srbiju treba da dobije oko 141 milion, SRS oko 108,6 miliona, koalicija DSS-NS 44 miliona, SPS-PUPS-JS 30,7 miliona, LDP 21,3 miliona, Mađarska koalicija 9,2 miliona, Bošnjačka lista 6,5 miliona i Koalicija Albanaca Preševske doline 5,2 miliona.
Zakon predviđa i kaznene odredbe, prema kojima će se politička stranka, koja za izbornu kampanju utroši sredstva u iznosu koji je veći od propisanog, kazniti za prekršaj novčanom kaznom. Za takav prekršaj predviđena je kazna i za odgovorno lice u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. RIK, međutim, nije promenila Poslovnik o radu kako bi preuzela ovlašćenje koje joj pripada – da podnosi prekršajne prijave.
Manjkavosti Zakona o finansiranju političkih stranaka koji je stupio na snagu 1. januara 2004, bile su tema i jučerašnjeg okruglog stola „Finansiranje političkih partija – između norme i prakse“, koji su organizovali Centar za slobodne izbore i demokratiju i Fond za otvoreno društvo. Učesnici su zaključili da je ovaj zakon potrebno izmeniti kako bi se obezbedila puna javnost i proverljivost podataka o finansiranju stranka. Predloženo je i formiranje nezavisnog tela kao preduslova uspešne kontrole, ali i definisanja dela budžeta namenjenog partijama. Predstavnici CESID-a smatraju da treba ukinuti limite za prikupljanje novca iz privatnih izvora uz ograničenje pojedinačnih priloga.
Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a, smatra da ne treba ograničavati visinu prihoda koje stranke ostvaruju od imovine kojom raspolažu, ali i da iz budžeta treba da dobijaju novac po broju osvojenih glasova na izborima, a ne po broju osvojenih mandata, kako je to propisano aktuelnim zakonom. Stranke nacionalnih manjina, prema Vukovićevim rečima, bile bi u znatno povoljnijem položaju i za njih bi minimum osvojenih glasova bio postavljen na najnižem nivou, odnosno između 5.000 i 6 000 glasova.
Miodrag Milosavljević iz Fonda za otvoreno društvo istakao je da građani Srbije i dalje ne znaju ko finansira stranke i kojom količinom novca, ali i da im nije omogućen pristup tim informacijama. On je istakao potrebu revizije finansijskih izveštaja političkih stranka, budući da oni ne odgovaraju istini i da su utrošena sredstva veća od prikazanih. Svetska istraživanja, prema njegovim rečima, pokazala su da 95 odsto novca u politici prolazi kroz privatne džepove i da je zato neophodno da imovinske karte funkcionera neprekidno budu dostupne javnosti.
Analitičar Srećko Mihailović ocenio je da Srbija nije izuzetak i da je teško naći zemlju u kojoj se ne vara u sferi politike.
– Mućke su nužne u politici, ali i u civilnom društvu, jer ne postoje legalne procedure koje omogućavaju legalno sticanje novca – rekao je Mihailović i dodao da tu uključuje i pojedine „nedodirljive“ nevladine organizacije i Srpsku pravoslavnu crkvu.