Modni kreator protiv protekcije

Među novoizabranim poslanicima koalicije desnog centra Silvija Berluskonija, koja će formirati italijansku vladu je i Santo Versaće, brat ubijenog modnog dizajnera Đanija. „Poslednji put ovde sam bio na školskoj ekskurziji, pre 48 godina. Ovom mestu potrebno je pravo osveženje. Ne mislim na promene nalik na Hirošimu i Nagasaki, ali na gotovo takve“, promrmljao je, navodno, Versaće pošto je obišao zdanje parlamenta.
Santo Versaće je „mozak“ porodične kompanije još od njenog osnivanja. Kompanija je uspela da povrati tlo pod nogama nakon ubistva Đanija Versaćea. Santo je, uprkos svojim levičarskim opredeljenjima, odlučio da prihvati poziv Silvija Berluskonija i pridruži se njegovoj Narodnoj slobodarskoj partiji, koja je na izborima održanim pre tri nedelje porazila koaliciju levog centra.
Brend Versaće predstavlja simbol glamura i luksuza, te je izjava novopečenog italijanskog poslanika da u politiku ulazi kako bi pomogao najsiromašnijima izazvala zaprepašćenje. „Želim da pomognem onima koji jedva sastavljaju kraj s krajem“, izjavio je nedavno Santo Versaće u jednom intervjuu.
Filantropski porivi Versaćea poznati su meštanima njegovog rodnog grada Ređo di Kalabrija, gde je spasao od propasti lokalni košarkaški tim. Međutim, regija Kalabrije je izgleda beznadežan problem, jer je pogađaju sve bolesti koje su prisutne u ostalim krajevima italijanskog juga: okoštala birokratija, visoke stope nezaposlenosti, široko rasprostranjen organizovani kriminal (klan ‘Ndrageta je dostojni pandan sicilijanske mafije) i nezaustavljiv odliv mozgova. Šta jedan modni kreator tu može da uradi?
Versaće ne voli puno da priča o organizovanom kriminalu i korupciji. On je preokupiran pričom o „bolesnoj“ politici i potrebi uspostavljanja „zdrave“ politike. „Želim da pokrenem Italiju. Želim da promenim moj region. Ukoliko bi jug počeo da se razvija, Italija bi poletela. Prekinuću s praksom imenovanja prijatelja i rođaka na javne funkcije. U modnoj industriji svi dobijaju onoliko koliko vrede. Ovaj svet je globalizovan i kompetitivan. Zašto da nekog imenujemo na određenu funkciju samo zato što je lojalan? Birokratija je neodgovornim i lenjim ljudima omogućila da sanjaju o vlasti“, naveo je Versaće.
Santo predstavlja otelotvorenje italijanskog sna. Počeo je da radi, navodno, u šestoj godini, i to za svog oca, trgovca čelikom. Ekonomija je lagano napredovala, i postao je unutrašnji dekorater. „Moj otac uvek je govorio da se životni problemi rešavaju radom, radom i samo radom“, naveo je Versaće.