Mogu li rektor i prorektori Beogradskog univerziteta da odgovaraju krivično zbog blokada fakulteta?

Ista prijava podneta je i protiv Nebojše Bojovića, prorektora za međunarodnu saradnju i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, a sve njih Spasić vidi kao odgovorne za blokade rada fakulteta.

– Krivičnu prijavu nisam videla, ali iz medija saznajem da se rektor i prorektori terete za zloupotrebu službenog položaja i nesavestan rad u službi, što je pravno posmatrano neprihvatljivo, jer je zloupotreba službenog položaja opšte krivično delo protiv službene dužnosti. Dakle, postojaće samo ako ne postoji neko drugo krivično delo iz ove glave pa tako pravno gledano između ova dva krivična dela koja im se stavljaju na teret postoji prividni idealni sticaj – kaže za Danas Vanja Bajović, profesorka na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ona napominje da bi za postojanje krivične odgovornosti moralo da se dokaže da je usled blokada nastupila imovinska šteta preko 450.000 dinara za Univerzitet u Beogradu ili teža povreda prava drugog, a da su ova lica bila svesna toga da njihovim (ne)postupanjem može do toga doći.

– Koliko mi je poznato, mi profesori, rektor i prorektori smo dali podršku studentskim zahtevima, ne blokadama, a sami studenti su blokade izabrali kao u tom trenutku najefikasnije sredstvo za ispunjenje tih zahteva. I pravno i faktički posmatrano nije postojao način da rektor, prorektori i profesori spreče blokade sem fizičkog obračuna sa studentima što bi tek bilo neprihvatljivo i suprotno akademskim vrednostima, posebno imajući u vidu legitimnost njihovih zahteva i ispravnost njihove borbe. Dakle, hipotetički posmatrano, krivična odgovornost bi mogla postojati ako bi se dokazala namera, odnosno umišljaj da se organizovanjem blokada unište državni fakulteti, favorizuju privatni fakulteti, teško naruše prava studenata, pribavi imovinska korist, Univerzitetu načini šteta i slično – navodi Bajović.

Sa druge strane, ona napominje da je imovinska šteta po univerzitet nastupila (ne)postupanjem države, donošenjem sporne Uredbe kojom je promenjen odnos nastave i naučnoistraživačkog rada, odbijanjem države da plati komunalne troškove iako je to njena zakonska obaveza, pa je fakultetima prećeno isključivanjem struje i slično.

Bajović kaže da u tom kontekstu ostaje otvoreno pitanje ko je zapravo u čitavoj priči zloupotrebio svoj položaj i ovlašćenja.

– Da li rektor, prorektori i profesori koji su podržali studentske zahteve ili vlast koja je državne fakultete nezakonitom Uredbom i odbijanjem da plati komunalne troškove dovela na rub propasti? Činjenica je da su državi blokade fakulteta poslužile kao dobar izgovor i opravdanje za takvo postupanje, što sve skupa ide u prilog višegodišnjim nastojanjima privatizacije i uništavanja visokog školstva – smatra Bajović.

Prema njenim rečima, posebnu pažnju zaslužuje i okolnost da je krivičnu prijavu podneo generalni sekretar takozvanog Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost, organizacije koja, prema dostupnim podacima, ispunjava sve karakteristike GONGO strukture – nevladine organizacije organizovane od strane vlasti, sa zadatkom da u javnosti fingira postojanje nezavisnog civilnog sektora, a zapravo deluje u interesu režima.

– Svako, naravno, ima pravo da podnese krivičnu prijavu, tu ništa nije sporno, ali je sporno da se ovako “efikasno” postupa za ove krivične prijave protiv rektora i prorektora, dok krivične prijave koje je podneo Pravni fakultet vezane za razne zloupotrebe u Pionirskom parku i oko Pionirskog parka, još uvek stoje zaturene u nekoj fioci – kaže Bajović, navodeći primer da je prijava za takozvani Ćacilend podneta 10. marta i da se do danas ništa nije desilo.