ilustracija foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Nakon što je Ministarstvo pravde odbilo da dostavi zainteresovanim stranama dokumenta vezana za pomilovanje SNS batinaša, uprkos nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja, kao i prekršajnom nalogu i novčanoj kazni koje je on propisao, postalo je jasno da će se vlast svojski potruditi da sakrije akt u kom ministar pravde uz obrazloženje inicira pomilovanje četvorice stranačkih aktivista koji su ispred prostorija SNS u januaru prošle godine bejbol palicama pretukli grupu studenata, pri čemu je devojci slomljena vilica.
„Neposlušnosti“ Minisatrstva pridružio se i predsednik, čiji je Generalni sekretarijat u ponedeljak takođe odbio da dostavi spise vezane za pomilovanje i rad Komisije, ali je pritom odgovorio zašto. Sekretarijat je u odgovoru Bg centru za ljudska prava obrazložio da bi time „ugrozili prava pomilovanih“ i otkrili njihove lične podatke i imena, koja su uzgred odavno poznata javnosti.
Stoga postaje jasnije tako samouvereno postupanje Ministartva i opredeljenje da uporno i sa takvom lakoćom krši zakon i faktički krije od javnosti obrazloženje ministra pravde.
Na osnovu tog obrazloženja, prema zakonskoj proceduri, predsednik Republike odlučuje da da oprost batinašima i prekine krivično gonjenje pred sudom koje je bilo u toku, gde se okrivljenima sudilo za nanošenje teških telesnih povreda i nasilničko ponašanje.
I pomenuto pomilovanje ali i pomilovanje devojke koja je automobilom udarila u masu studenata i povredila dvoje, predsednik je najavljivao mesecima ranije u medijskim nastupima, a shodno stvarnoj moći nad drugim organima izvršne vlasti često van predsednikovih ovlašćenja, jasno je da su ta pomilovanja „naručena“, te da sigurno njihov pravi inicijator nije bio ministar pravde.
A s obzirom na njihovu bizarnu prirodu, kakva nije viđena u sudskoj praksi skoro nigde, jasno je da će vlast insistirati na sakrivanju dokumenata kojima se ona opravdavaju. Sagovornici Danasa kažu da nadležne institucije odbijaju da dostave ta akta ili zato što ona ne postoje, ili zato što im je sadržina pravno problematična.
U takvoj situaciji, jedini svetli signal je Ustavni sud Srbije, kome je nekoliko zainteresovanih strana podnelo žalbu, ali je i jedini koji ima stvarnu moć u ovom momentu, čak ovlašćenje da izrečena pomilovanja poništi.
To se, međutim, verovatno neće desiti, uvereni su sagovornici našeg lista.
Srđan Hromiš, pravni zastupnik dvoje povređenih studenata, kaže za Danas da razlog za odbijanje dostavljanja dokumenata koji je naveo Sekretarijat predsednika, nesumnjivo nije osnovan.
– Jasno je da se radi o izbegavanju dostavljanja traženih dokumenata. Kakve bi to privatne podatke mogao da sačuva Generalni sekretarijat, kada je krivični postupak bio javan, te je javnost imala uvid i u iskaze okrivljenih i u sve ostale dokaze koji su izvedeni do momenta pomilovanja? Taj razlog apsolutno ne stoji, jasan je advokat Ane Vučak, kojoj je tom prilikom slomljena vilica i Konstantina Grujića, takođe povređenog studenta.
Inače, još pet studenata bilo je u napadnutoj grupi, u januaru prošle godine, kada su ih, dok su lepili plakate sa pozivima na protest, zaskočila četvorica aktivista koji su istrčali iz obližnjih prostorija SNS u Novom Sadu i pretukli bejzbol palicama.
Kako Hromiš navodi, zbog ćutanja Ministarstva, Povereniku se, osim zastupnika studenata, obratilo nekoliko organizacija, među kojima su Beogradski centar za ljudska prava, o čemu je Danas pisao, i Jukom u saradnji sa Cepris-om.
Poverenik je na osnovu bar tri žalbe upućene njemu, rešenjem naložio Ministartsvu pravde da u najkraćem roku odgovori na zahtev tražilaca i dostavi tražena dokumentacija, ali i izrekao prekršajni nalog i novčani kaznu licu odgovornom za slobodan pristup informacijama.
– S obzirom da ni posle toga nismo dobili odgovor od Ministarstva, sledeći korak je da ponovo obastimo Poverenika koji onda pokreće prekršajni postupak i propisuje novčanu kaznu, i to su gotovo svi mehanizmi kojima Poverenik raspolaže. Međutim, Vlada može da interveniše, po službenoj dužnosti ili po obraćanju Poverenika, i da naloži postupanje po našim zahtevima. Ipak, to se u praksi nikada nije dogodilo, jer su do sada državni organi uglavnom postupali po zahtevu Poverenika i na tome se završavalo. Ali svakako je teško poverovati da bi Vlada preduzela takav korak, uveren je Hromiš.
Kako dodaje, ovaj slučaj je specifičan iz više razloga, pa ni u pravnoj praksi nema sličnih sa kojima bi mogao da se uporedi.
– Kao opunomoćenik oštećenih smatram da svakako nisu postojali valjani razlozi za pomilovanje četvorice u tom momentu okrivljenih, i da je pomilovanje kao institut u nadležnosti predsednika zloupotrebljen, te da je zloupotrebljena i institucija Ministarstva. Ili taj zahtev za pomilovanjem ministra pravde ne postoji ili u njemu postoji pravno problematična argumentacija, zbog čega ga i ne dostavljaju javnosti, uveren je advokat Hromiš.
On dodaje da je u ime oštećenih studenata izjavio i ustavnu žalbu, kao i predstavku Evropskom sudu za ljudska prava a vezano za povredu njihovih prava na fizički i psihički integritet, odnosno zabranu mučenja i nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja. Te odluke očekuje, ali ih za sada nema.
– Ustavnom žalbom smo tražili poništaj odluka o pomilovanju kao i poništaj sudske presude na osnovu nje, kojom je prekinut krivični postupak protiv SNS aktivista. Teoretski bi Ustavni sud, po Ustavu, mogao da poništi te odluke, ali čisto sumnja da će se Ustavni sud odvažiti na takve korake. Tražili smo i naknadu štete zbog povrede ljudskih prava studenata. Kada je u putanju Evropski sud u Strazburu, on može samo da dosudi nadoknadu štete, dok mogućnost poništavanja pomilovanja ima samo Ustavni sud, precizira naš sagovornik.
Hromiš podseća da se nikada u praksi nije dešavalo da pomilovanje bude iskorišćeno na ovaj način, pa su i dalji koraci isto tako neizvesni.
– Ovo je svakako pravni presedan, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi i šire. Ponavljam, pomilovanje je doneto u trenutku dok je vođen krivični postupak protiv četvorice okrivljenih koji je Tužilaštvo pokenulo, dakle postupak je bio u sudskoj fazi. To znači da više nikad ne mogu biti ni optuženi ni osuđeni za isto delo, i to pitanje se više ne može pokretati, zaključuje Hromiš.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Katarina Golubović smatra da ceo slučaj poručuje da oni koji se bore protiv studentskih protesta neće odgovarati za svoja dela.
– Ceo slučaj predstavlja demonstraciju sile u cilju poništavanja ljudskih prava ucesnika protesta kroz oduzimanje prava na sudsku zaštitu. U toj demonstraciji sile se nastavlja sa porukom da je odluka predsednika Vučića nedodirljiva a Ministarstvo pravde kao i svi koji rade u službi predsednikovih odluka su neodgovorni. To je razlog zbog čega se ne pokazuje papir, to je demonstracija neodgovornosti onih koji se bore protiv protesta, jasna je Golubović.
Ona smatra da, iako su ustavne žalbe podnete od strane advokata oštećenih, iluzorno je očekivati promptno reagovanje Ustavnog suda.
– Već sastav suda koji je formiran krajem decembra, ali i prve odluke ka pravosuđu, ukazuju da, na žalost, nemaju čemu da se nadaju oni koje žele da ostvaruju pravdu kroz novu praksu Ustavnog suda. A oboriti pomilovanje bila bi nova praksa Ustavnog suda za koje ovaj sastav suda nema ni kapacitet ni integritet, mišljenja je naša sagovornica.
U vezi sa tim, kako navodi, biće teško dokazati pred Evropskim sudim zbog čega je preskočen Ustavni sud, što, međutim ne mora imati loše posledice.
– Ali, ukoliko se preskakanje Ustavnog suda uvaži, što se može desiti i zbog sistematskog kršenja ljudskih prava u Srbiji tokom 2025. godine, upravo zbog toga brža odluka Evropskog suda može doći kao poruka da Savet Evrope prati masovno kršenje prava i na njega odgovara na adekvatan način, smatra Golubović.
Disciplinska prijava protiv Nenada Stefanovića
Golubović podseća na devojku učesnicu mirnog protesta koja je pretrpela povrede usled udarca kolima na Novom Beogradu, gde je počinilac takođe pomilovan, i kaže da je pravno nasilje nad njom zapravo započeo glavni javni tužilac Nenad Stefanović.
– Stefanović je oduzeo predmet postupajućoj tužiteljki koja je kvalifikovala događaj kao pokušaj ubistva. Nenad Stefanović dodelio je predmet lojalnom javnom tužiocu koji je pokrenuo priču u medijima da bi predsednik trebalo da pomiluje okrivljenu. Cepris i Jukom su podneli disciplinsku prijavu protiv Nenada Stefanovića, a sam Cepris je zbog slučaja zloupotrebe instituta pomilovanja zatražio i svu dokumentaciju i odluke nadležnih organa, pojašnjava Golubović.
Inače, nakon promene tužioca koji se bavi ovim slučajem, a koji je potom provučen kroz tabloidnu hajku, teško krivično delo pokušaj ubistva prekvalifikovano je u lakše, tačnije teško delo protiv opšte sigurnosti, što je sam Stefanović obrazložio time da je „devojka neiskusan vozač“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
