Na jedno pitanje sa prijemnog za FPN velika većina kandidata nije znala odgovor, nastavnici "uznemireni" 1Foto: Jovana Stanković/ Danas

Na prijemnom ispitu na Fakultetu političkih nauka (FPN), veliki broj kandidata nije znao odgovor na jedno pitanje.

Asistent na Fakultetu političkih nauka, Ivan Stanojević objavio je na svom Fejsbuk profilu da je prijemni ispit na tom fakultetu ove godine prošao znantno bolje nego prethodnih godina.


Međutim, iznenadilo ga je to što veliki broj kandidata i kandidatkinja nije znao kako se zvala koalicija Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima 2000. godine.

„Utisak među nastavnicima koji smo pregledali prijemni je da je to dosta uznemirujuće i da treba popričati o uzrocima za tako nešto“, napisao je Stanojević.

Podsećamo, od ove godine je na prijemnom ispitu za FPN uveden test opšte informisanosti za sve smerove.

Ivan Stanojević, docent doktor na FPN, za Danas kaže da je najveći broj studenata ipak znao odgovor na pitanje o Rezoluciji 1244 koja je usvojena pre 23 godine.

On pojašnjava da je pitanje o Koštunici i DOS bilo u delu testa iz istorije, a o rozoluciji dela testa o opštoj informisanosti.

Navodi da je njegov glavni utisak da postoji izbrisano kolektivno sećanje jednog tako važnog događaja.

– Dok se drugi jako potencira i maturanti su ga svesni – ukazuje on.

Upitan kako smo do toga došli, odgovara da je to suštinski pitanje našeg odnosa prema dešavanjima tokom devedesetih godina, a ne prema godinama koje su došle posle.

– Vojislav Koštinica i njegova pobeda na izborima i Demokratska opozicija Srbije koja je bila iz njega, su prekinule taman period devedesetih i vladavine Slobodana Miloševića, SPS i tada SRS koje su nam mnogo bola i zala nanele, od hiperinflacije, embarga, razbijanja zemlje, ratova i svih drugih nedaća. I sad mi zaboravljmo kako smo izašli iz toga i samim tim negde veličamo period tih devedesetih, jer u poslednjih deset godina na vlasti imamo aktere koji su bili aktivni devedesetih – kaže Stanojević.

Docent na FPN Dušan Vučićević za Danas kaže da su to ipak klinci od 18 ili 19 godina koji su otprilike pošli u osnovnu školu kada je na vlast došla SNS.

– I mene ne iznenađuje to da oni ne znaju kako se zvala koalicija koju je predvodio Vojislav Koštunica. Čini mi se i da kada na ispitima ili na predmetu „Politički sistem Srbije“ razgovaramo o periodu pre 2012. oni malo toga znaju, iako mi taj deo obrađujemo na fakultetu. Tako da mi nije čudno. To mi je slično da je mene neko na prijemnom za fakultet pitao nešto u vezi sa periodom s početka 80 ili kraja sedamdesetih gde ja ne bih znao skoro ništa o tome u trenutku kada sam upisivao fakultet – kaže Vučićević.

Na pitanje kako će to njihovo neznanje uticati na njihov dalji politički razvoj i da li su zbog toga podložniji manipulacijama ovog režima, on odgovara da za njih to nije to toliko važno koliko ovaj trenutak u kojem žive i šta o njemu tačno misle.

– To što mi malo stariji, koji smo živeli tu 2000. i 5. oktobar imamo neki stav o tom dogašaju, koji se inače u populaciji dijametralno razlikuje, pa imamo stavove od toga da se misli da time ništa nije promenjeno i onih koji to vide kao važan datum u novijoj srpksoj istoriji, zašto bi to uticalo na mlade ljude i njihovo određivanje prema sadašnjici – smatra Vučićević.

Prema njegovim rečima, iz ugla ovog čime bavi to je deo opšte kulture.

– Naravno, to govori i o tome da se u srednjim skolama ne priča previše o novijoj istoriji, ali to nije pitanje za nas sa fakulteta nego za istoričare. Ali donekle mi je i razumljivo jer istoričari izbegavau da se bave temam o kojima nema previše dokumenta. Ali to što se ne uči u školama ne znači da će uticati na njihovo oblikovanje. U svakom slučaju na fakuletetu će obrađivati te teme pa će nadoknaditi sve što su propustili – zaključuje naš sagovornik.

Demokratska opozicija Srbije (DOS) je bila politička koalicija koja je nastala 10. januara 2000. godine na inicijativu Srpskog pokreta obnove i sačinjavalo ju je 19 stranaka koje su bile opozicija tadašnjem jugoslovenskom režimu Slobodana Miloševića.

Najjače stranke u DOS-u bile su Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, ali je nakon atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 18 stranaka DOS-a odbacilo sporazum koji su potpisali svi lideri stranaka DOS-a osim Momčila Perišića i odlučilo da se ipak ide na izbore bez SPO-a.

Kandidat DOS-a na predsedničkim izborima bio je Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije.

Pored DS i DSS, DOS su činili Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine, Sandžačka demokratska partija, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija i Demokratski centar. Uz DOS su tada bili G-17+ i Otpor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.