Na nišanu lovaca

Ko nije upoznat sa prekomernim razmnožavanjem ove vrste, teško da može razumeti muke onih koji gazduju lovištima počev od Jugoistočne Srbije, gde se najpre doselio, pretpostavlja se, iz Kapijske oblasti, a potom kroz centralnu Srbiju uz priobalje Dunava stigao do Vojvodine. U samom Zrenjaninu ulovljena su nedavno dva šakala, objašnjavaju ovdašnji lovci okupljeni u prostorijama Lovačkog društva u naselju Mala Amerika. I dok zidove krase trofejni rogovi srndaća, jelena i divljih svinja, ipak najviše nemira u lovačke priče unosi razgovor o predatoru koji se toliko odomaćio da mu ne smetaju ljudska staništa.

– Napravili su pomor među zečevima, proredili su ih i sada prelaze na druge životinje. Naši lovci su se potrudili i odstrelili više šakala, ali je teško isterati ih iz trske. Uz to neprijatno zavijaju. Ovo područje je izuzetno neprohodno, treba strpljenja da se ova životinja ulovi – ističe Mihalj Mezei, član Lovačkog udruženja iz Belog Blata.

Otkada je pre mesec dana gradska uprava u Zrenjaninu, na zahtev Lovačkog društva, ponudila nagradu od 5000 dinara za svakog ulovljenog šakala, lovci su odstrelili 34 šakala. Lovilo se u Lukinom Selu, Mužlji, Aradcu, Elemiru, Belom Blatu. Najvredniji je bio lovac Stamenko Spasić iz Perleza, koji je odstrelio pet šakala na okolnim lovištima.

– Iako je nama sada glavni posao prehrana divljači i održavanje pojilišta i hranilišta, glavna briga postao nam je šakal. Prave velike štete u našim lovištima, smanjen je prirast srneće divljači, napadaju lanad, ptice koje se gnezde na zemlji, kojima uništavaju jaja i mladunčad. Prema planu gazdovanja treba da unesemo fazane u lovišta, 6000 komada ali sa sve više šakala u blizini to prosto nije moguće. Realna opasnost je da, kada u lovišta unesemo fazane, oni budu uništeni, pogotovo dok su mladi i nespremni za život u prirodi. Zveri napadaju i manja stada ovaca i koza, ako nema u blizini pasa da ih odbrane – objašnjava upravnica Lovačkog udruženja „Zrenjanin“ Milena Romaneli.

Prema njenim rečima, od 31. decembra je na snazi lov na fazana, ali ovdašnji lovci, njih 1.400 iz 23 lovačka društva, selektivno love jer su primetili da je populacija proređena zbog prisustva šakala. Iako ne spada u mesoždere, šakal najviše jede životinjsku hranu dok je ostalo rezervisano za biljke. Hrani se glodarima, pticama, jajima, reptilima, žabama, ribom ali i zečevima, srnećom divljači i svim mladuncima sisavaca. Hrani se i divljim voćem, bobicama, povrćem. Lovi sam ili u čoporu, mužjaci su ti koji se izlažu riziku dok ženke čuvaju leglo.

– Prema dostupnim podacima, šakal ima leglo od pet mladunčadi ali mi smo našli na terenu leglo od 11 mladunaca, što znači da se njegova populacija brzo uvećava. Ulovljeni primerci su krupni i teški – kaže Milena Romaneli.

U našem jeziku ne postoji ime za ovu životinju, preuzet je engleski naziv. Kako mu stati na rep, pitaju se lovci.

Nepogrešivi tragači

Na moskovskom aerodromu radi 25 pasa koji su nastali ukrštanjem sa šakalima a namenjeni su otkrivanju ilegalnog transporta droge. Do ove vrste došli su ruski naučnici, koji su se na ukrštanje odlučili zbog neverovatno snažnog njuha koji karakteriše populaciju šakala. Tako je dobijena spcifična vrsta pasa, čiju pasminu čine tri četvrtine psa sa četvrtinom šakala.