Foto: Nataša MatovićČitajući dnevni list „Vreme“ možemo da saznamo kako su pre 80 godina izgledale plantaže kokinog lišća od kojeg se proizvodio kokain u Boliviji.
Specijalni dopisnik Vremena bio je u prilici da poseti Ćulumani u Boliviji, centar kokine industrije.
„Svi su imali pravo. Koka gasi žeđ, ubija glad i krepi umorni organizam. Ona je urođenicima za vreme teškog posla i voda i hleb i životna energija. Ali, samo za početak. Posle nastupa apatija kao i posle svakog sličnog narkotičkog sredstva, bez obzira na sve ostale štetne posledice uživanja. Zbog toga oni postaju robovi koke. Gotovo nikada i ne prestaju da je žvaću. Stalno drže u ustima kokino lišće te izgleda kao da im je jedna strana lica otečena. Usne su im crne i ispucale, a zubi nagriženi“, navodi reporter Vremena u svom tekstu.
U tekstu se još navodi da Bolivija proizvodi milion i po kilograma kokinog lišća godišnje i da je kad je o proizvodnji reč – rekorder u odnosu na sve ostale zemlje Južne Amerike.
Autor detaljno opisuje kako je izgledao put od La Paza ka farmi koke.
„Ogromna brda bila su prekrivena palamama, eukaliptusima i raznim drugim drvećem, a odmah iza njih sledile su banane, narandže, mandarine, koje su rasle pored puta. Kroz celu godinu rađaju ova stabla, a njihovi plodovi padaju po zemlji gde ih ptice jedu. Niko se ne obazire na njih“, piše u tekstu.
Autor navodi i detalje o radnom procesu na samoj farmi.
„Svaki radnik imao je svoj posao, jedni važu koku, drugi tovare, treći gaze tovar da bi pripravili paket za stavljanje u presu, a ostali su okretali veliko vreteno. Obavljao se posao, žvaćući kokino lišće. Nije bilo nijednog urođenika koji nije uživao koku. A kad sam ih pitao zašto prvi je odgovorio:
– jer sam žedan!
Drugi:
– jer sam gladan!
Treći:
– Jer sam umoran!…“
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Sa naslovne strane lista Pravda saznajemo da je za dalji razvoj englesko-sovjetskih pregovora veliko interesovanje pokazala vlada u Parizu i Londonu.
A najveće interesovanje vladalo je za ekspoze lorda Halifaksa u Domu lordova.
Ovaj razgovor trebalo je da se održi kada sudbina pregovora u Moskvi i Tokiju bude već poznata.
Govorilo se o tome da će ministar spoljnih poslova Velike Britanije dati precizan izveštaj o stanju pregovora ove dve istočne prestonice.
Na današnji dan pre 80 godina Nevil Čemberlen trebalo je da objavi odlazak vojne misije u Moskvu.
Ali, u političkim krugovima nisu verovali u detaljni izveštaj gospodina Čemberlena, pisala je Pravda.
Takođe, engleski ambasador poslao je opširan izveštaj Londonu, međutim, o sadržini istog nije se ništa moglo saznati.
U Londonu počelo je da se pominje ime generala Ajronsajda kao šefa misije.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
