NATO razmatra upotrebu vojne sile protiv neprijatelja koji pokreću sajber napade na države članice Alijanse. Na ovakav potez tim stručnjaka NATO, predvođen Medlin Olbrajt, bivšom američkom državnom sekretarkom, opredelio se nakon serije napada ruskih hakera protiv članica NATO i upozorenja obaveštajnih službi protiv rastućih pretnji Kine.
U izveštaju Olbrajtove navodi se da su sajber napadi na kritične infrastrukture zemalja NATO ravni oružanim napadima, te da je opravdana svaka osveta. „Veliki stepen napada na komandu NATO i kontrolne sisteme ili energetske mreže mogao bi eventualno dovesti do zajedničkih odbrambenih mera prema odredbi pet“. Inače, odredba pet se smatra kamenom temeljcem povelje NATO iz 1949. i polaže pravo da bi u slučaju „oružanog napada“ protiv jedne ili više zemalja NATO trebalo razmotriti osvetnički oružani napad. To je klauzula u povelji na koju su se pozvale članice Alijanse nakon napada na SAD 11. septembra kao opravdanom za svrgavanje talibanskog režima u Avganistanu.
NATO trenutno razmatra kako bi trebalo odgovoriti na nekoliko napada i koje vojno sredstvo bi trebalo upotrebiti te koje mete napadnuti. Pravni tim Severnoatlantske organizacije kaže da bi efekat sajber napada mogao biti sličan oružanom napadu te da ne postoji potreba za unošenje promena na postojeće sporazume Alijanse.
Eneken Tik, pravnik pri odbrambenom centru NATO u Estoniji, kaže da će biti dovoljno pozvati se na klauzulu o uzajamnoj odbrani „ukoliko na primer sajber napad na energetske mreže neke zemlje ili važne infrastrukturne tačke rezultira posledicama koje se mogu uporediti sa onima koje izaziva vojni napad“.
Šefovi vlada država članica NATO raspravljaće o potencijalnoj upotrebi sile kao odgovor na sajber napade na samitu u Lisabonu u novembru kada je na dnevnom redu razmatranje budućnosti Alijanse. Zabrinutosti među državama NATO usledila su nakon upozorenje obaveštajnih službi širom Evrope da hakerski napadi iz Kine i Rusije predstavljaju pretnju. Ruski hakeri okrivljeni su za napade protiv Estonije u aprilu i maju 2007. koji su naneli štetu komunikacijskim sistemima vlade, medija i banaka te onemogućili rad internet sajtova.
Pojedini stručnjaci upozoravaju da je često veoma teško utvrditi umešanost vlada. Za mnoge napade za koje se veruje da su potekli iz Rusije, na primer, okrivljena je ruska mafija. Kremlj uporno odbija da potpiše međunarodni sporazum kojim se kažnjava internet kriminal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
