Najbolja kupovina putem pretplate

Dugački redovi ispred knjižara Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Kosovskoj ulici i na Obilićevom vencu, uobičajena su slika čim počne školska godina. Roditelji najčešće kažu da je za gužve kriv Zavod i da je potrebno otvoriti još prodajnih mesta, dok u Zavodu tvrde da se ne osećaju odgovornim i da je ključni problem u školama, koje se na vreme ne odlučuju da knjige nabave u pretplati. Problem gužvi i redova ispred Zavodovih knjižara datira već decenijama, ali za razliku od ranijih vremena, kada su školske knjige kasnile i po nekoliko meseci od početka školske godine, svi udžbenici sada su odšampani na vreme.
Iako se brojni naslovi u Zavodovim knjižarama mogu kupiti tokom cele godine, a zvanična prodaja počinje 15. avgusta, roditelji u nabavku kreću tek kada nastavnici kažu deci koji udžbenici su im potrebni. Zbog teške materijalne situacije retko ko se odlučuje da kupi komplet udžbenika, jer se u njemu osim osnovnih udžbenika nalaze i brojni naslovi koji se u nastavi ne koriste. Ako se ima u vidu da jedan udžbenik u proseku košta od 300 dinara pa naviše, jasno je da će roditelji pre opredeliti da za taj novac kupe školski pribor nego da pare „bace“ na radne sveske ili priručnike. Ima, međutim, roditelja koji po navici čekaju da knjige kupe kad počne škola, a problem je i to što ljudi uglavnom udžbenike kupuju u knjižarama u Kosovskoj i na Obilićevom vencu, dok recimo u knjižari u Kralja Milana (prodaje samo knjige za osnovnu školu) nema redova.

Neisplative nove knjižare

Na pitanje zašto ne otvore još prodajnih mesta, u Zavodu za udžbenike kažu da je takva mogućnost finansijski neisplativa, jer gužve traju svega dve do tri nedelje, a knjižare su posle toga prazne. Osim šest stalnih knjižara i dve privremene, ove godine otvoreno je i prodajno mesto u hipermarketu Ideja, što se pokazalo kao dobar potez. Sve je više roditelja koji udžbenike naručuju preko Interneta, jer za istu sumu novca i bez čekanja dobijaju paket pouzećem.

– Najjednostavniji i najjeftiniji način jeste da se udžbenici kupe u pretplati, ali je problem što škole i nastavnici za to nisu zainteresovani. Mi smo ukinuli pretplatu za udžbenike za srednju školu zbog slabog interesovanja, jer je 2005, odnosno poslednje godine kada je postojala ta mogućnost, na teritoriji cele Srbije prodato samo 15.000 udžbenika za srednjoškolce – kaže za Danas Cveta Milosavljević, rukovodilac Komercijalno-magacinske službe u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva.
Ona kaže da Zavod već od oktobra šalje kataloge i obaveštenja o uslovima prodaje udžbenika u pretplati svim školama, ali da se nastavnici najčešće za udžbenike opredeljuju tek krajem avgusta. Pretplata omogućuje da se knjige naruče već od januara, ali se poslednja rata plaća krajem juna. Nakon toga, postoji mogućnost da se udžbenici kupe na otplatu, takođe na tri rate, s tim što se prva rata plaća odmah, a ostatak u septembru i oktobru. Knjige koje se kupe na ovaj način jeftinije su za pet do osam odsto nego u knjižari, a rabat za škole iznosi 25 odsto. Činjenica da taj novac ide u budžet škole jedan je od razloga zbog koga su nastavnici nezainteresovani da se bave ovim poslom.
Direktor OŠ „Skadarlija“ Anđelko Kunarac kaže za Danas da se stručni aktivi nastavnika već u martu dogovaraju po kojim udžbenicima će raditi, a nakon toga učenicima daju spisak naslova i cene, kako bi se njihovi roditelji opredelili da li hoće da kupe knjige u pretplati. Kunarac kaže da se oko 65 odsto učenika pretplaćuje na knjige, a da one stižu u junu ili u avgustu. Činjenica da nastavnici ne mogu da se direktno dogovaraju sa izdavačima, već da direktor škole sklapa ugovor i da rabat ide na račun škole, glavni je razlog zbog koga su nastavnici nezainteresovani da se time bave, tvrdi naš sagovornik. On kaže da deo sredstava koje škola dobija, ipak, daje nastavnicima da bi ih na neki način motivisao, jer je kupovina udžbenika na ovakav način u interesu svih. Gordana Marković, direktor OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Begaljici, međutim, kaže da se novac od rabata isklučivo koristi za kupovinu priručnika za nastavnike i nastavnih sredstava i da se na udžbenike pretplaćuje skoro 80 odsto đaka ove škole.
Nije tajna da neki prosvetari sklapaju „interne ugovore“ sa izdavačima za čije knjige se opredele i da od svake prodate knjige dobijaju procenat, kao i da mnogi deci traže dodatnu literaturu, uglavnom skupu, koju zapravo na časovima i ne koriste, a od koje takođe dobro zarađuju.
Gordana Marković, međutim, ističe da svu krivicu ne treba svaljivati na škole i nastavnike, već da izvesnu odgovornost ima i Ministarstvo prosvete. Nastavnici koji predaju u nižim razredima osnovne škole imaju mogućnost da se opredele po kojim udžbenicima će raditi jer postoji više izdavača, ali je problem što Ministarstvo prosvete ne obaveštava škole na vreme koje knjige su odobrene. Dešava se i da učitelj odabere da će raditi po udžbenicima neke izdavačke kuće, a da roditelju nasumice kaže da te knjige može kupiti u Zavodu za udžbenike. Nije nemoguće i da roditelj posle dva sata čekanja u redu od prodavca dobije odgovor da je neki naslov rasprodat i da treba da stigne iz magacina, što stvara dodatnu nervozu.
Jedno od rešenja koje se čini opravdanim jeste da se u školi pred kraj školske godine istakne spisak potrebnih knjiga za svaki razred i da roditelji već tada znaju koje udžbenike moraju da kupe.