Najbolji član biblioteke

Petar Mazur (59), tekstilni tehničar iz Sombora, sada noćni čuvar u Opštinskom sudu najrevnosniji je član Gradske biblioteke. Obično dvaput nedeljno poseti ovu ustanovu, ponese nekoliko naslova i tako već godinama. Ne vodi evidenciju, mesečno pročita 15-17 naslova, pa procenjuje da se primakao brojci od 8.000 pročitanih knjiga. Član biblioteke postao je kao učenik trećeg razreda osnovne škole, neodoljiva ga je privlačio „Politikin zabavnik“, ukoričena godišnja izdanja. Potom se zainteresovao za „kaubojce“, Karl Maja, Zan Greja, avanturističke romane, Džeka Londona, te „krimiće“, Agatu Kristi. Kasnije klasike, posebno domaće Andrića, Kočića, Nušića, Ćopića. Trenutno mu je u rukama delo Bernanda Kornvela „Sounhendž – roman o godini 2000. pre Hrista“.
– Volim da čitam, nekad knjigu pročitam u trenu. Čitajući, obično za kuhinjskim ili trpezarskim stolom, isključim se iz svakodnevice. Istina, štivo ponekad izazove velike emocije, ali onda kažem to je samo knjiga, deo stvarnosti i piščeve mašte. Posebno volim istorijske romane, o starom Rimu, Egiptu, Grčkoj. Često razmišljam o onom šta sam pročitao, analiziram – kaže za Danas Petar Mazur.
Knjiga je, za radničku platu, ipak, skupa, ali neke naslove, kaže Petar, jednostavno mora da ima. Sada najčešće sa kćerkom Marijanom udružuje sredstva, nedavno su kupili „Britaniku“. Kućna biblioteka broji oko 150 naslova, ali se knjige gotovo isključivo pozajmljuju iz Gradske biblioteke, a nervira ga kada naiđe na oštećeno, umašćeno izdanje.
– Žao mi je što nikad nisam posetio Sajam knjiga u Beogradu, da vidim šta se nudi, sretnem pisce u živo, osetim tu atmosferu. Uvek iskrsne nešto preče, pa ne preostaje finansija za put u Beograd. Nadam se, ipak, da ću jednom ostvariti tu želju – kaže Mazur.
Kada u Gradsku biblioteku stigne novo izdanje Mazur će prvi biti obavešten, o dobroj knjizi govore mu i prijatelji, znaju da će ga zainteresovati. Mazur dnevno čita po nekoliko sati, na TV ga interesuju vesti, sportski program, dobar film. Neki drugi hobi nema, skoro 20 godina bio je sekretar Kuglaškog kluba „Polet“, na pecanje je otišao samo jednom. Oterali su ga komarci. Ljubav prema knjizi preneo je na kćerku Marijanu, a sada često čita dvoipogodišnjem unuku Luki, Diznija, Petra Pana. Petar, Slovak po narodnosti, čita i na mađarskom jeziku. Uticajem strine, Mađarice, osnovnu školu završio je na mađarskom jeziku.
– Rastuži me podatak da mladi malo čitaju. Razumem da ih interesuje televizija, kompjuteri, ali knjiga nudi mnoge vrednosti, saznanja, pa i vaspitanje – ističe Mazur.
Petar je završio srednju tekstilno-tehničku školu, za studiranje nije bilo materijalnih uslova. U šali kaže da je vreme uz knjigu proveo uz stručnu literaturu mogao je završiti fakultet, doktorirati. Ali, ne žali. Uskoro će u penziju, a to znači da će još više čitati.