Oni koji imaju problem da shvate smisao američkih predsedničkih izbora ne treba da brinu. Ti izbori nemaju smisla. Zapravo, aktuelna predsednička kampanja je najčudnija trka modernih vremena za najvišu funkciju u zemlji i to ne samo zbog broja kandidata – trenutno ih je 14, a očekuje se da im se pridruži još dvoje – već i zbog njene prirode.
Uobičajeno pitanje koje se postavlja predsedničkim kandidatima jeste zašto se kandiduju. Stiče se utisak da ove godine odgovor glasi „zašto da ne?“ Dok god neko preterano ne drži do svog dostojanstva, malo toga ima da izgubi, a mnogo da dobije od kandidovanja. Propala predsednička kampanja, čak i ona katastrofalna, može da dovede do viših honorara za držanje govora, boljih ugovora za izdavanje knjiga ili za angažman na televiziji. Njut Gingrič i Majk Hakabi nisu uspeli da osvoje republikansku nominaciju, ali su obojica obezbedili mesta u tok-šouima na kablovskoj.
Pitanje koje se ovih dana postavlja u političkim krugovima na demokratskoj strani nije da li Hilari Klinton može da osvoji nominaciju, već da li može da je izgubi. Odgovor je potvrdan u smislu da je sve moguće. Ne znam nikoga ko smatra da je veoma verovatno da će ostvariti toliko loš rezultat, ali ipak, poznato je da su Klintonovi skloni incidentima, a od kada su se pre četvrt veka prvi put pojavili na nacionalnoj sceni, puni su iznenađenja, odnosno akteri su većih i manjih skandala. Upravo joj iz tog razloga mnoge demokrate pružaju podršku bez entuzijazma.
Berni Senders, koji se predstavlja kao socijalista, pobuđuje entuzijazam. Senders jaše na levičarskom talasu u demokratskoj politici, a iako mnogi njegovi predlozi možda ne mogu da izdrže teško preispitivanje (Kako bi on, na primer, finansirao svoj plan da učini da koledži budu besplatni za sve?), do sada je uspeo da izbegne sva njihova ozbiljna osporavanja. Glavna Sendersova prednost jeste da odaje utisak da je autentičan – kandidat koji za razliku od Klintonove „ne uvija u oblande“ kao što nije ni biznismen i milijarder Ros Pero 1992.
U trku za demokratske nominacije poslednji je ušao Džim Veb, koji je bio pomoćnik ministra odbrane, ministar mornarice i senator iz Virdžinije i koji ima talenat, ali mu manjka racionalnost. Martin O'Mali, bivši guverner države Merilend, ima obećanja, ali tek treba da postane popularan. A bivši guverner Roud Ajlenda Linkoln Čejfi predstavlja nadzemaljsku misteriju. Najverovatnije niko od njih neće ostvariti ništa više od kratkoročnog uticaja, ako ostvari i to.
Nasuprot tome, trka za republikansku nominaciju predstavlja otvoreno bojno polje. Početkom godine je bilo uvreženo shvatanje da ako bi Džeb Buš ušao u izbornu trku, bio bi najverovatnije favorit. Ličio bi na sigurnog pobednika na papiru, ali se kandidati ne takmiče na papiru. Da li će se pokazati dovoljno pametan da pravi manevre kroz sistem republikanskih nominacija, s obzirom da u svojim ranim fazama prilično naginje udesno?
Ambiciozni mladi ljudi poput senatora iz Floride Marka Rubija i guvernera Viskonsina Skota Vokera od sada se smatraju Bušovim najjačim rivalima, ali obojica će se suočavati sa intenzivnijim analizama i testiranjem.
Činilo se da sam ja bila jedan od nekolicine novinara koji od početka nisu smatrali ulazak Donalda Trampa u predsedničku trku zabavnim. Tramp je daleko od kvalifikacija za predsednika, ali nije ni za šalu. A kao što sam i mislila, u svom govoru kojim je objavio kandidaturu pokazao je sposobnost da se dopadne mračnoj strani Amerika.
Zahvaljujući svojim uvredljivim komentarima na račun imigranata iz Meksika – „Oni donose drogu. Oni donose kriminal. Oni su silovatelji. A neki od njih su, pretpostavljam, dobri ljudi“ – Tramp se uzdigao u anketama javnog mnjenja, sramoteći mnoge republikance.
Republikanski zvaničnici znaju da ako ne mogu da pronađu način da se dopadnu većem broju hispano birača nego što je Romni 2012, imaće male šanse da pobede na izborima. I zato Trampov uspon možda podstiče na paniku tih veza, ali svako ko misli da on ne zna šta radi treba ponovo da razmisli.
Ovi izbori ne samo da imaju više kandidata nego bilo koji ranije, već i imaju najveći broj kandidata u živoj memoriji koji apsolutno nisu kvalifikovani za predsednika. A neki od njih su u ovoj fazi prilično uspešni. Ova kampanja definitivno neće biti dosadna.
Autorka je američka novinarka i spisateljica
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
