Napredak po evropskom modelu

Osnova za ovaj dokument je sveobuhvatna strategija ekonomskog razvoja Evropske unije, Evropa 2020, uz, naravno, uvažavanje specifičnosti srpske privrede i političke i društvene situacije, pa su ciljevi, kao i planovi za njihovo dostizanje prilagođeni našim uslovima. Jedan od važnih razloga za stvaranje ovog dokumenta je i usklađivanje načina i tempa razvoja sa razvojem EU čija bi članica Srbija do 2020. mogla da postane, a takođe, ona bi mogla da prikaže i model regionalne saradnje.

Posle krize

Pomenuta strategija Evropske unije, Evropa 2020 koncentriše se oko nekoliko konkretnih ali izuzetno ambicioznih ciljeva u više oblasti, koji bi trebalo da budu ostvareni za 10 godina. To su rast procenta zaposlenih sa sadašnjih 65 na 75 odsto, investicije u visini od tri odsto bruto društvenog proizvoda u istraživanje i razvoj, smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 20 odsto u poređenju s nivoom iz 1990. godine, povećanje udela potrošnje energije nastale iz obnovljivih izvora na 20 odsto te povećanje u energetskoj efikasnosti za 20 odsto. Konačno, planirano je da se smanji broj učenika koji prerano napuste školu sa 15 na 10 odsto, poveća broj visokoobrazovanih Evropljana i da se za 25 odsto smanji broj Evropljana koji žive ispod granice siromaštva – što je oko 20 miliona ljudi.

Evropa 2020 je postkrizna strategija, pravljena u situaciji kada su milioni ljudi ostali bez posla, kada su zatvorene brojne firme i kada se tresao finansijski sistem, a mnogi građani naglo počeli da žive ispod granice siromaštva.

U istim uslovima se donosi i naša strategija i u njoj su zastupljene sve oblasti čiji je razvoj prema oceni kreatora neophodan za izlazak iz krize i za napredovanje zemlje. Među njima su prostorno planiranje, demografski razvoj, infrastruktura, ekologija, ekonomski rast, ekonomija znanja, energetika, socijalna politika, odbrana, međunarodni odnosi, evropske integracije…

Sa „Srbijom 2020“ na izbore

Strategija se već duže vreme pominje, praktično od kada i Evropa 2020, mada mnogi detalji još nisu poznati. Predsednik Tadić je još sredinom maja ocenio da će realizacijom Strategije razvoja „Srbija postati stabilno društvo koje će ličiti na ostala srednje razvijena evropska društva“. „Plan Srbija 2020 jeste politika s kojom će DS sa svojim partnerima i prijateljima izaći na izbore 2012, pred građane, i od njih tražiti podršku za jedinu moguću i najrealističniju politiku“, rekao je tada Tadić. U drugoj prilici naveo je da građane Srbije želi da obavesti da postoji potpuno jasan plan za izlazak iz krize. „To je plan do 2020. godine koji će biti završen u narednim mesecima. Mi ćemo pred građane izaći s tim planom i tražićemo podršku za njegovu realizaciju“, rekao je Tadić u Skupštini grada Niša. „Jasno ću reći – izuzetno nam je teško, imamo ogromna iskušenja. Ubeđen sam da možemo da prevaziđemo ove teškoće. Znam da je građanima izuzetno teško, uživljavamo se u sve teškoće koje danas pogađaju naše građane i delimo probleme s kojima se oni suočavaju“, doda je tada Tadić. On je najavio da će država kroz vladine institucije doneti odluke o posebnim podsticajima za razvoj gradova čime bi se obezbedio ubrzani ekonomski i ravnomerni razvoj. „Imamo potpuno jasan plan kako Srbiju treba razvijati, kako obezbediti stabilan i ravnomeran razvoj. Mi želimo da promenimo strukturu naše ekonomije i pretvorimo je u izvoznu. U poslednjim godinama svetske ekonomske krize krenuće nova utakmica, nova borba, možda najveća na planeti, za pridobijanje novih investitora. Moramo krenuti prema investitorima“, rekao je Tadić.

Neki od ciljeva iz dokumenta su i povećanje konkurentnosti, značajniji rast bruto društvenog proizvoda, završetak procesa restrukturiranja privrede, smanjenje javne potrošnje, ulazak u proces denacionalizacije i brojni drugi veliki poslovi od kojih su mnogi ionako planirani ili nužni kao uslov za napredovanje u procesu integracije u Evropsku uniju. Kao jedan od velikih poslova pominje se i poreska reforma, koja bi mogla da usledi tek po povećanju nivoa investicija.

Promocija na Skupštini DS

Osnovne brojke iz ovog plana kažu da bi direktne strane investicije, inače dosta niže zbog uticaja svetske ekonomske krize, mogle zahvaljujući planiranim merama iz Strategije da dostignu učešće od 25 odsto u bruto društvenom proizvodu. Jedan od ciljeva je i povećanje učešće privatnog sektora u stvaranju ukupnog bruto društvenog proizvoda, koje je trenutno nisko, kao i povećanje učešća izvoza u bruto društvenom proizvodu sa današnjih 20 na oko 50 odsto, objašnjeno je nedavno u Vladi Srbije.

Ova Strategija ekonomskog razvoja Srbije u periodu od 2010. do 2020. godine, mogla bi da bude detaljnije promovisana u subotu 18. decembra. Kako je već najavio za Plave strane, predsednik Srbije Boris Tadić jedan deo obraćanja delegatima na Skupštini Demokratske stranke, posvetiće upravo ovom dokumentu.

U radu na strategiji uz Tadića, koliko se zasad zna, radili su potpredsednici Demokratske stranke, predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović, kao i pojedini ministri i državni sekretari članovi DS. Prema ranijim informacijama iz Vlade Srbije, koordinator usaglašavanja svih nadležnih organa u izradi dokumenta je Božidar Đelić.