Naslednik neće biti „car“

Ruski predsednik Vladimir Putin ušao je u trku za decembarske parlamentarne izbore i nagovestio da bi mogao postati budući premijer zemlje, čime je izložio plan da će sačuvati vlast i pošto istekne njegov predsednički mandat početkom naredne godine.
Putina bomba sasvim sigurno će ga zadržati na vrhu i u centru ruske političke scene preko parlamentarnog glasanja i mogao bi da bude ključni deo strategije dugogodišnjeg ostanka na vlasti.
Putinov potez ukazuje na mogućnost da bi Ustav mogao da bude izmenjen u cilju promene vlasti od predsedničke funkcije ka vladi. Ta promena dovela bi Putina do mesta premijera.
„Najlogičniji način za Putinov tim jeste ispuniti glavni cilj – podneti ostavku ali ostati na vlasti – tako što će se promeniti odredba u Ustavu u cilju jačanja premijera i njegovog kabineta“, izjavio je politički analitičar Dmitri Oreškin. „Predsednik bi tako postao dekorativna figura“.
Bivši šahovski velemajstor Gari Kasparov, žestoki kritičar Putina, izjavio je da je Putinov potez „parada antidemokratske i antiustavne prirode celog izbornog procesa“. „Činjenica je da Putin nije učinio ništa više nego što je odlučio da iskoristi Jedinstvenu Rusiju kao glavni mehanizam da sačuva vlast“, izjavio je Kasparov.
„U Rusiji je i ranije kao i danas uspostavljen režim lične vlasti. Moć jedne osobe Vladimira Vladimiroviča Putina, bez obzira ne to da li se on zvao predsednik ili premijer“, izjavio je Aleksej Venediktov, urednik radija Eho Moskve. On je dodao da bi promene mogle da budu unete i bez izmene Ustava, tako što će se promeniti zakon o transferu vlasti. Čak i ako Ustav ne bude izmenjen Putin kao premijer s partijom Ujedinjena Rusija iza sebe mogao bi imati veću moć nad narodom i vojnom birokratijom nego kao predsednik.
Analitičar Oreškin ističe da je Putin mogao da izvuče još jednog keca iz rukava, ali mu odluka da vodi Jedinstvenu Rusiju na izborima garantuje da neće postati „slab bivši predsednik“ pred predsedničko glasanje. „Pokazuje svima da su svi konci još u njegovim rukama“.
Prema rečima analitičara Gleba Pavlovskog, Putin je ovom odlukom momentalno stvorio uporište u takvoj rivalskoj funkciji na čelu sa samim sobom. Potez znači da Putinov naslednik neće biti „car“, neće biti novog centra uticaja izvan Kremlja“.
„Da je kovao zaveru da ostane na vlasti pokazuje i to što je još prošlog meseca položio veliki temelj imenovanjem nepoznatog saveznika, poznatog prvenstveno po lojalnosti, Viktora Zubkova za premijera. Bez moćne baze u svom posedu Zubkov će verovatno odigrati predodređeni deo u svakom Putinovom planu. Ukoliko on postane predsednik, a Putin premijer, Zubkov bi ustupio veći deo vlasti na zahtev Putina ili bi svojom ostavkom omogućio povratak Putina na mesto predsednika“, tvrdi Pavlovski.
Portparol Stejt dipartmenta Tom Kejsi nevoljno je interpretirao Putinov potez. „Pogledajte, veličina ovoga što Putin radi u kontekstu je zakona Rusije, a potom sasvim sigurno i njegov lični izbor i izbor njegove partije“. Američki zvaničnici će pomno pratiti ruske izbore kako bi videli da li su pošteni, slobodni i transparentni“, izjavio je Kejsi.
Politički analitičar Aleksej Mukin izjavio je da je Putin u procesu sređivanja političke strukture Rusije pod njegovom kontrolom. Vođstvo zemlje bi postalo kolegijalno, s dva centra moći, a u isto vreme će bar na početku Putin ispoljiti veoma čvrstu kontrolu nad novim predsedničkim aktivnostima“.
Tokom dva predsednička mandata Putin je centralizovao vlast u Kremlj i ojačao državnu kontrolu nad ogromnim hidrokarbonskim rezervama Rusije. Porast životnih standarda povećao je njegovu popularnost, dok njegovi protivnici tvrde da je povećana politička represija.