Nastava istorije mora ostati slobodan prostor kritičkog mišljenja i razumevanja: Poruke četvrtog beogradskog simpozijuma o nastavi istorije

Simpozijum je realizovan u organizaciji NVO Edukacija za 21. vek, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, uz podršku Mininstarstva prosvete i brojnih partnera iz Evrope, uključujući Opservatoriju za nastavu istorije u Evropi i međunarodno udruženje nastavnika EuroClio.

Ovogodišnji simpozijum, koji je okupio nastavnike, univerzitetske profesore, istraživače i predstavnike civilnog društva iz Srbije, regiona i Evrope, još jednom se potvrdio kao važna platforma za otvorenu razmenu ideja i kritičko promišljanje nastave istorije u kontekstu demokratizacije, suočavanja sa prošlošću i izgradnje mira u postkonfliktnim društvima, saopštili su organizatori.

Događaj je otvoren u Francuskom institutu obraćanjem ambasadora Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Švajcarske, država koje su podržale ovogodišnji simpozijum.

Ispred Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, skupu se obratio gospodin Janoš Babić, koji je istakao da organizacija i ideja Četvrtog simpozijuma o nastavi istorije „istinski odražava slogan Saveta Evrope: Ujedinjeni oko zajedničkih vrednosti.

„Podučavanje istorije nije samo prenošenje znanja o prošlim događajima. Ono pomaže mladima da razumeju da je demokratija krhko dostignuće koje se nikada ne sme uzimati zdravo za gotovo. Obrazovanje iz oblasti istorije takođe omogućava građanima da prepoznaju dezinformacije i odole instrumentalizaciji narativa – posebno u novom okruženju koje oblikuju društvene mreže i veštačka inteligencija“, rekao je Babić.

Marko Šuica , profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je u uvodnom obraćanju istakao da se u vremenima dubokih društvenih i političkih kriza, kao što je i današnje, obeleženo porastom populizma i autoritarnosti, nametljivim etatizmom koji podriva demokratske vrednosti, kao i ekstremnom nacionalističkom retorikom i govorom mržnje, sve češće javljaju pokušaji zloupotrebe istorije i manipulacije njenim sadržajem u političke svrhe.

Zaključak je da nastava istorije mora ostati slobodan prostor kritičkog mišljenja i razumevanja, jer je to najbolja garancija mira, demokratije i odgovornog građanskog društva. Samo u takvim okolnostima može da se gradi demokratska kultura učenika i njihova intelektualna nezavisnost.

Na uvodnom panelu „Preispitivanje istorijskog obrazovanja za zajedničku budućnost“, koji je obuhvatio međunarodna iskustva i perspektivu pojedinih evropskih država vezanu za raspad Jugoslavije i ratove devedesetih govorili su dr Alan Mekali bivši predavač na Univerzitetu u Alsteru, dr Julija Tirof, istraživačica u Centru za obrazovanje za građansko vaspitanje i didaktiku istorije pri Univerzitetu primenjenih nauka Severozapadne Švajcarske i istoričarka i prof. dr Ana Madlen, profesorka na studijama jugoistočne Evrope na INALCO (Nacionalni institut za istočne jezike i civilizacije) u Parizu.

Nastavnicima iz Srbije i regiona bili su posebno zanimljivi primeri izazova sa kojima se suočavaju učenici i nastavnici istorije u podeljenom društvu Severne Irske.

Predstavljene smernice i pristupi nastavi istorije mogu u velikoj meri poslužiti kao primer za prevazilaženje netrpeljivosti i izgradnju poverenja i na prostoru Balkana.

Značajnu pažnju izazvala su i istraživanja iz Francuske i Švajcarske o recepciji raspada Jugoslavije i načinu na koji se ova tema predstavlja u školskim udžbenicima tih država.

Drugim panelom „Da li udžbenici istorije govore celu istinu?“ panelisti su pokušali da ogovore na pitanja šta i kako učenici uče o ratu, miru i postkonfliktnim stvarnostima u udžbenicima istorije.

Na panelu su učestvovali prof. dr Dubravka Stojanović, istoričar dr. Štefan Samler iz iz Nemačke, istraživač i saradnik Instituta Georg Ekert koji se bavi proučavanjem udžbenika istorije, Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije i autor udžbenika i Aleksandar Marinković, istoričar i koordinator Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Tokom razgovora istaknuto je da su različita istoriografska stanovišta pronašla svoj odraz i u udžbenicima istorije, te da slobodno tržište udžbenika predstavlja važan okvir za dalju demokratizaciju obrazovanja. Posebna pažnja posvećena je pojavama relativizacije i revizije prošlosti koje nastaju pod uticajem javnog mnjenja i pojedinih društvenih grupa.

Učesnici su ukazali i na to da je proces pisanja i didaktičkog oblikovanja udžbenika izuzetno složen i dugotrajan, te da se u javnosti često pojednostavljeno svodi na pitanje interpretacije dominantnog narativa.

Uloga nevladinih organizacija u obrazovanju za mir

U okviru javnog događaja „Obrazovanje za zajedničku budućnost: uloga NVO u neformalnom obrazovanju mladih iz istorije“, održanog u Gete institutu, predstavnici nekoliko međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija, Opservatorija za nastavu istorije u Evropi – Savet Evrope (OHTE), Euroklio iz Holandije(EuroClio), Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Centar za praktičnu politiku, dali su svoj uvid i podelili iskustva dobre prakse u radu sa mladima na temama suočavanja sa prošlošću, prevazilaženja predrasuda i razvoja kulture mira.

Jedan od važnih zaključaka panela bio je da aktivnosti nevladinog sektora predstavljaju značajan doprinos razvoju kritičkog mišljenja kod mladih i otvaranju prostora za preispitivanje različitih narativa o osetljivim pitanjima iz prošlosti, uključujući i ratove devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.

Istaknuto je da se mnogi mladi ljudi tek kroz učešće na seminarima, letnjim školama i konferencijama prvi put susreću sa temama koje se odnose na blisku prošlost i njen uticaj na savremeno društvo, te da upravo ta iskustva doprinose njihovom razumevanju značaja istorijskog znanja za razvoj demokratske kulture, dijaloga i prihvatanja različitosti.

Drugog dana simpozijuma na Filozofskom fakultetu u Beogradu održane su dve radionice posvećene udžbenicma istorije i učenjima van učionice na mestima sećanja i memorijalizacije, na kojima su pored nastavnika istorije učestvovali i studenti istorije.

„Ovogodišnji simpozijum na kome se podstiče razmena evropskih iskustava, otvoren dijalog i sloboda iskazivanja različitih mišljenja predstavlja najbolji mogući odgovor na aktuelne političke zloupotrebe istorije. Ovaj skup je odbrana profesionalnog integriteta istoričara i obrazovne misije nastavnika koja je posvećena razvijanju demokratskih kompetencija, uspostavljanju i izgradnji poverenja kao temelja za saradnju i trajno pomirenje u regionu.“ istakao je Marko Šuica.