Nastaviću sa pumpanjem

Ova izjava je zrela za tužbu. Jer, imao sam renomiranu komisiju za odbranu oba doktorata. I oba doktorata su objavljena iz razloga da svaki čovek može da vidi koliko je autor bibliografskih jedinica citirao, pročitao i koje probleme je rešavao.

To znači da ste uvredili članove komisije, među kojima su akademici Gradimir Milovanović i Miodrag Mateljević (mentor), a treći član komisije je prof. dr Miloš Arsenović, redovni profesor Matematičkog fakulteta (doktorirao na Berkliju). Oni bi bili moji svedoci na sudu, ako odlučim zbog uvrede da vas tužim. Tri rada su mi iz drugog doktorata objavljena na čuvenoj SCI listi.

Što se tiče imovnog stanja videćete kompletno prijavljenu imovinu, pošto sam narodni poslanik, u Agenciji za borbu protiv korupcije. Tu se može videti da posedujem 61 m2 stambenog prostora.

Zakon o udžbenicima donet je na predlog ministra Žarka Obradovića 2009. godine. Istoričar bi morao da barata tačnim podacima o udelu na tržištu iz prethodnih godina, i da zna da je konkurencija, putem ogleda, uvedena još 2003. godine. Zatim, bi morao da prati pad prodaje udžbenika i uvidi da je 2009, baš te godine kad je donet Zakon, zaustavljen pad, zbog agresivne reklame i dobrog poslovanja.

Što se tiče reči da je „u vreme Vlade Vojislava Koštunice iznesen na prodaju i nuđen direktno proslavljenim košarkaškim reprezentativcima, najpre Vladi Divcu a potom Dejanu Bodirogi“, to će morati da pita svog kuma jer nisam se bavio privatizacijom Zavoda. Reči „doveo je Zavod od statusa najvećeg izdavača na Balkanu do statusa gubitaša, za kratko vreme“, su neistinite.

Ciljevi za 2009. godinu su bili: „Zavod za udžbenike teži transparentnom i odgovornom poslovanju, te da su prioriteti za 2009. bili smanjenje troškova, povećanje prodaje, te inovativnost i kreativnost udžbeničkih izdanja.“ Ta godina, zbog agresivne reklame po celoj Srbiji označavala je zaustavljanje pada prodaje, na šta su drugi izdavači reagovali „Samo da ovaj ode sa mesta direktora!“

Hvala studentima što su bez reči, oslobodili narod od laži i zabluda. Nastaviću sa pumpanjem! I to još žešće u narednom periodu. Srbija se umiriti ne može! Ne pomažu nikakve konstrukcije, laži, podmetanja i slično. Ideja vodilja mi je pismo koje sam na kraju mandata direktora Zavoda za udžbenike dobio od generalnog sekretara SANU Dimitrija Stefanovića u kojem se između ostalog kaže ,,da su Zavod i SANU zajedno doprineli podizanju nivoa kulture i obrazovanja u Republici Srbiji“.

Najveće obrazovne institucije SANU, Univerzitet u Beogradu i drugi Univerziteti u Srbiji zajedno sa studentima su nosioci promena u našoj državi. Promene koje dolaze zahtevaju i da se počisti smeće koje je ostalo.

To praktično znači da je potrebno sve koji su kršili Zakon i Ustav sudski procesuirati, obaviti lustraciju, reorganizovati institucije, restrukturirati javna preduzeća, postaviti ljude koji će da rade za opšti a ne lični interes. Tako će Srbija postati normalna demokratska država gde će se laž kažnjavati a istina nagrađivati. O meni i mom radu govore dela, a ne reči.

Pročitajte neku od sedamnaest napisanih i objavljenih knjiga, među kojima su već navedeni „Intelektualni kapital“ (to je prvi doktorat) ili poslednju „Reč o Ljubi“ – monografija o profesoru Ljubi Protiću, jer one mogu biti lekovite i osvežavajuće. Takođe, možete se raspitati kod učenika i studenata, kakav je profesor Miloljub Albijanić? I to bi bilo lekovito!

Kao istoričar branite koncept ministra prosvete a postavljam vam pitanje: Dolikuje li da on bude ministar u stolici u kojoj je nekada sedeo Dositej Obradović? Zar ne primećujete da se ministar isključivo bavi osvetom prema profesorima univerziteta i nastavnicima u školama koji su zaposleni na određeno vreme? Pouzdano znam, jer sam učestvovao u javnim raspravama o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, da je to ministru vidljivo smetalo i da je skoro na svakom od tih skupova replicirao.

Ali nije znao odgovor na pitanja zašto se vraća monopol Zavodu za udžbenike, zašto se uništava kreativna izdavačka industrija, jer iza njih stoji oko hiljadu nastavnika i profesora širom Srbije. Nije znao ni koliko iznosi budžet za sve udžbenike u osnovnoj školi. Sećate se onog pitanja kada je predsednik ranijem ministru poljoprivrede javno postavio pitanje kolike su subvencije za poljoprivredne proizvođače a ministar nije znao odgovor na to pitanje! Zar je moguće da Zavodu nije moglo da se pomogne na drugačiji način, a ima predloga koji napisani stoje u fiokama Ministarstva prosvete.

Za četiri nacionalne čitanke Ministarstvo je opredelilo 320 miliona dinara. To su četiri najskuplje knjige u istoriji Srbije. Ako je neko odgovoran za nastavni plan i program i da u njemu nema dovoljno nacionalnih sadržaja onda je to isključivo Ministarstvo prosvete sa svojim institucijama. Ministarstvo prosvete pripisuje program, pregleda udžbenike i odobrava iste.

Ako nema dovoljno nacionalnog sadržaja, isključivi krivac je Ministarstvo prosvete. Postavio sam pitanje zašto je geografija od nacionalnog značaja, a nije recimo fizičko vaspitanje? Zar Novak Đoković nije sjajan promoter i ambasador Srbije u svetu? Slično pitanje mogu da postavim za matematiku, a kao argument navedem rezultate naših takmičara na svetskim Olimpijadama.

A možda dotični istoričar treba da piše novi udžbenik za istoriju? Molio bih ga da ne izostavi predsednika i u istoriju za osmi razred unese protest od 15. marta, pitanje o zvučnom topu i takozvani „Ćacilend“.

Ako je Zavodu za četiri nacionalne čitanke opredeljeno 320 miliona dinara, to znači za 36 novih udžbenika „otprilike“ će biti opredeljeno tri milijarde dinara. Ali da vas podsetim, te tri milijarde zapravo čine ukupan iznos svih udžbenika za osnovnu školu u Srbiji. Kao što vidite sa tom količinom novca mogu se finansirati svi udžbenici za osnovnu školu i mogu se besplatno podeliti učenicima.

Ali napominjem da se Zakon menja sa motivom da neko konačno bude u istoriji i da lojalisti pišu nacionalne udžbenike. Jesu li to isti oni lojalisti u crnim jaknama i crnim kapuljačama i maskama?

Neke odgovore, čitaoci će sami razumeti.

Autor je narodni poslanik, bivši direktor Zavoda za udžbenike

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.