Ne pripadam nijednom lobiju

– Osećam se kao „pravi“ selektor, ponašam se i radim kao da ću baš ja voditi reprezentaciju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Dajem i davaću sve od sebe da prefiks vršilac dužnosti ispred mog imena nestane posle ovih prijateljskih utakmica. Naravno, to je samo jedna od stvari zbog kojih želim dobre rezultate u predstojećim proverama. Ne živimo samo mi treneri od njih – kaže nam Ljubinko Drulović.

Smatrate li, baš iz tog razloga, gostovanje u Dablinu i turneju po Severnoj i Južnoj Americi najvećim fudbalskim ispitom u vašem životu?

– Znam da su sada oči fudbalske Srbije uprte u mene. Svestan sam veličine ukazane šanse i preuzete odgovornosti. A ja se posla i izazova nisam nikada plašio. Niti im površno pristupao. Nema preskakanja stepenika. U ovom trenutku mi je najbitnije kako će ekipa izgledati i šta će uraditi protiv Republike Irske. O ostalim rivalima ću misliti kada dođe vreme za njih.

Na „mala vrata“ ste ušli u A reprezentaciju, iz senke viđenijih kandidata, a prvi čovek srpskog fudbala Tomislav Karadžić priznaje da uveliko traju lobiranja za konačno rešenje na klupi „orlova“. Na šta ili na koga računate u toj izbornoj trci, imate li „jaka leđa“?

– Ne pripadam nijednom lobiju, ne računam ni na čije protežiranje, ni na kakvu protekciju. Za šesnaest godina života i igranja u inostranstvu naučio sam da zavisim samo od sopstvenog znanja, rada i uspeha. Znači mi, međutim, podrška običnih ljubitelja fudbala, s kojima se svakodnevno srećem. Oni se ne pitaju za izbor selektora, ali njihove čestitke i lepe želje su mi prava satisfakcija i jak vetar u leđa za vremena koja dolaze. Nadam se da ćemo sledeće dve godine biti na istom zadatku.

Kapiten Branislav Ivanović i jedan od najboljih igrača današnjice Nemanja Matić dali su vam javnu podršku. Može li mlad trener, kratke biografije, zaista da bude autoritet zvezdama velikih klubova, koji rade s najboljima u vašem poslu?

– I ja sam igrao u velikim klubovima i sarađivao s vrhunskim stručnjacima, pa dobro znam koliko su važni respekt, hijerarhija i hemija na relaciji trener – ekipa. Ako se budemo međusobno uvažavali i svako bude radio svoj posao, ne vidim zbog čega ne bismo dobro funkcionisali. Bez obzira na moje godine i iskustvo.

Najavili ste da ćete zadržati Mihajlovićevu formaciju 4-2-3-1. Zato što je to postavka u kojoj je ova generacija najčešće igrala ili zato što mislite da još nemamo kadar za tim s dva čoveka u špicu?

– Obrni-okreni to je najbolja formacija. Ekipa ju je dugo uigravala, ja je lično oduvek najviše preferiram i najčešće biram, a i sastav nam je takav da mu najviše odgovara postavka s jednim napadačem. Što ne znači da neće biti utakmica koje ćemo počinjati s dvojicom špiceva.

Vratili ste jednog od naših najboljih vezista Adema Ljajića, posle dve godine njegovog progonstva zbog nepevanja himne. Očekujete li da mu deo navijača zviždi zbog drugačijeg stava? Da li je dobro što će prve nastupe imati van zemlje?

– Žao mi je što nijednu od tih provera nećemo imati u Srbiji, ali računam da su se i naši ljudi u Americi uželeli svoje reprezentacije. Verujem da će biti uz nas i znati da nas nagrade za svaki dobar rezultat. A oni su ključ svega. Kada dobro igraš i ne gubiš, sve sporedne stvari padaju u drugi plan.

Šta ćete još izbaciti, a šta zadržati iz Mihinog čuvenog kodeksa ponašanja?

– Zajedno ćemo dogovarati sva pravila ponašanja na terenu i van njega. Nema nametanja. Ni izmišljanja „tople vode“. Neće to biti norme s druge planete, već prava i obaveze s kojima se susreću u njihovim klubovima.

Kako doživljavate Iliju Petkovića? Kao desnu ruku, mentora ili tutora? Čija će biti poslednja?

– Veoma poštujem lik i delo Ilije Petkovića, a doživljavam ga kao sponu između mene i mojih saradnika s vodećim ljudima Saveza, prvenstveno s predsednikom FSS Tomislavom Karadžićem, čiji je savetnik. Obratiću mu se za savet i pomoć kada god mi budu potrebni, ali ja sam taj koji će donositi odluke i stajati iza njih.

Šta kažu povratne informacije na žreb iz Portugala, gde ste proveli najveći deo igračke karijere i imate dosta poštovalaca? Smatraju li sebe izrazitim favoritima u našoj kvalifikacionoj grupi za EP, kakvima ih drugi vide?

– Ne beže od uloge favorita, ali ne zanose se da će prošetati kroz grupu. Cene Srbiju, ali i Dansku, s kojom nemaju najbolja iskustva iz bliske prošlosti. Imaju respekt i prema ekipama Albanije i Jermenije, protiv kojih su takođe, ne tako davno, umeli da gube bodove. Što samo potvrđuje moju konstataciju da smo dobili jednu od težih grupa. Ubeđen sam da na kraju kvalifikacija neće biti velika distanca između reprezentacija.

Moramo li da se plašimo selekcije koja se kroz baraž probila do poslednja dva takmičenja, makar bila predvođena najboljim igračem sveta Ronaldom? Može li se Kristijano zaustaviti?

– Ne smemo, ne moramo i nećemo nikoga da se plašimo. Ako iko može sam da reši utakmicu, onda je to Ronaldo. Stvarno je teško čuvati i zaustaviti ga, ali nije nemoguće učiniti ga manje korisnim za ekipu. Probaćemo to.

„Srpska“ Benfika najbliža tituli

Nekadašnji fudbaler Porta i Benfike sa zanimanjem prati Primeiru i slaže se s opštim utiskom da su „orlovi“ iz Lisabona na putu da osvoje portugalsku titulu.

– Sedam bodova prednosti u odnosu na večitog rivala Porto je velika razlika, pogotovo što Benfika jako dobro igra u poslednje vreme. Realno su najbliži tituli, a ako je uzmu, to će biti u dobroj meri zasluga srpskih fudbalera. Tamo gde je stao Nemanja Matić nastavili su Lazar Marković, Ljubomir Fejsa i ostali.

Šteta za golmana Rajkovića

Selektoru „zlatnih orlića“ krivo je što zvanično najbolji golman osvojenog EP u Litvaniji još ni minuta nije branio mrežu Crvene zvezde, od letošnjeg transfera iz Jagodine.

– Prava je šteta što momak takvog talenta samo trenira. Jedino kada brani na takmičarskim mečevima može da razvija svoj vrhunski potencijal. I za dve-tri godine stigne do A reprezentacije.

Konsultacije s Murinjom

Drulović kaže za sebe da nije od onih kojima sujeta ne dozvoljava da pitaju druge za mišljenje i savet. Pogotovo njegovog prijatelja iz Čelsija.

– Sigurno ću se čuti sa Žozeom Murinjom pred utakmicu sa Republikom Irskom i pitati ga stvari koje me zanimaju. Takav veliki trener uvek ima šta da kaže.